[ Generalna ] 30 Maj, 2008 10:57

Nailazi leto, iako kalendarski još ispred nas, visokim temperaturama koje nas ne zaobilaze proteklih dana uviđam da je već stiglo. Biljke i životinje (a pogotovo biljke) u našem okruženju su odavno budne, na šta me svako jutro potseća nezaobilazna polenska kijavica. Bez obzira na to, moja čula mirisa nisu izgubila na oštrini – čak naprotiv, osećam da su izoštrenija te mogu jasnije da osetim mirise koji me okružuju.

Ovih dana, podstaknut nedostatkom higijene osoba na koje sam nailazio razmišljam o kulturi (ne)higijene. Pitam se da li je nekulturnije „smrdeti za medalju“ i time smetati ljudima u okruženju ili je pak nekulturnije reći „smrdi“ da bi bilo poželjno za okolinu da počne da drži do svoje higijene i da se okupa?


Naravno, parfemi i dezodoransi nisu dovoljni sami po sebi, potrebno je tuširanje. Dovoljno je ustati 15 minuta ranije, istuširati se, osušiti i namazati ispod ruke jedan od efikasnih antiperspirant preparata. Preporučujem – za muškarce i za žene..... provereno.

NIVEA DRY IMPACT
 

Sa druge strane, postoji deo ljudi koji se također oseti na metar i čiji miris jednako iritira, s tim da za razliku od ovih prvih prejako mirišu. Nije mi jasno, da li se ti ljudi plaše da će možda staviti manje parfema pa će se osetiti njihov neugodan miris ili pak stvano žele da budu u centru pažnje kad uđu u prostoriju.... Ne znam da li su neumereni ili jednostavno ne umeju da izaberu odgovarajući parfem bez obzira na količinu novca koju poseduju, neki ljudi ne shvataju suštinu da ono što je za njih lepo – za normalne ljude predstavlja kič.

Pokušajte da budete kulturni, kako u pogledu održavanja higijene, tako i u pogledu umerenosti prilikom korišćenja parfema. Prijati će Vašoj okolini – NIJE TEŠKO BITI FIN.

[ Generalna ] 20 April, 2008 23:02
Nije me bilo neko vreme...a uostalom i koga to briga, čitao jesam, pisao nisam....stvarno je bilo toliko toga oko čega bi se dalo pisati, ali ja jednostavno nisam imao volje neko vreme da komentarišem sve što mi (nam) se dešava....
 
 
 
Nego, današnji događaj me je stvarno pogodio...jebeš tri dinara, stvar je u ponašanju „gospode“ sa OMV pumpe. Odavno točim gorivo na OMV pumpama, gde god da idem.
Sada još postoji i neka nagradna igra tako da zbog toga sipam po 15 litara, nije teško doći za koji dan kad se potroši. Ono što se redovno dešava na pumpi u Inđiji jeste da mi zaokružuju cifre. Naime, „točilici“ kažem da mi natoči plina za 800 dinara, momak sipa za 797.2, kasirka naplati 800 dinara i nikom ništa, čak ni da mi kaže "izvinite nemam 3 dinara"....pa da ja kažem "u redu je"....NE...odmah računa 800 dinara.
 
Ajde..... ne nerviram se za 3 dinara, nije bitno, ali to traje. Jednom sam sipao na pumpi na autoputu Beograd-Niš...ponavlja se isti scenario: momak sipa plin za 798.3 dinara, devojka naplaćuje 798 dinara, izvolite kusur !!!! (ovaj deo mi nije poznat)....zahvaljujem, ostavljam dva dinara na pultu. Doviđenja i sretan put poželi mi ona ljubaznm glasom. Opa....pa izgleda da su samo ovi u Inđiji lopovi.

Prođe tu dan-dva, pojavljujem se na pumpi i zamolim momka koji toči gorivo da sipa za nešto preko 800 dinara.... tek nešto da proverim. Momak je sipao plina za 802.3, kasirka zaokružuje cifru na 803 dinara? Koliko se ja razumem, zaokruživanje na veću cifru primenjuje se onda kada broj prvobitne cifre koji stoji iza zareza prelazi pet. Odnosno 802.6 zaokruživalo bi se na 803, a 802.3 zaokružuje se na 802. Kada postoji „service included“, kao što je na OMV pumpama, kusur se vraća do poslednje pare i od gosta se ne očekuje da ostavi napojnicu, izuzev kad on na tome insistira. Da bih izmirio dugovanja, vadim kovanicu od 5 dinara, kasirka mi daje račun i uz osmeh dodaje „hvala i dođite nam opet“. Rekoh hoću naravno, ali da niste nešto zaboravili. „Ne razumem“, kaže ona. Pa, zaboravili ste da mi vratite kusur, iako ste prilikom zaokruživanja cifre napravili grešku, oprostiću Vam, ali Vas najljubaznije molim da mi vratite kusur od dva dinara!!!. Isčezao je smešak na njenom licu...pobesnelo otvarajući kasu pogledala je unutra i vratila mi kusur. Bez „hvala i dođite nam opet“, bez „doviđenja i sretan put“...samo mrki pogled neljubazne kasirke.... E PA SESTRO, SAD SI GOTOVA!

Ne razmišljam o mentalnom sklopu ljudi koji rade za kasom, ne razmišljam o njihovoj inteligenciji, ali znam da gost dolazi na isto mesto ako mu se ukaže poštovanje. Ne tražim da mi se svaki put vrati tih jebenih dva dinara jer stvarno nisu u pitanju dva dinara, u pitanju je odnos tih ljudi prema kupcima, gostima i naravno poslu koji obavljaju. Nisam tražio ni da im ostanem dužan tih par jadnih dinara jer to nije moj način, a ni moje pravo....samo tražim da me ne potkradaju i da mi na najnormalniji način vrate kusur. Od sada ću na ovoj pumpi uvek ljubazno tražiti kusur do poslednje pare, pa makar za to morao da dolazi i menadžer osoblja. Gadno su se zajebali..... jebala ih tri dinara!!!
[ Generalna ] 14 Mart, 2008 22:11
Interesantno je što niko od nas nije hteo da se rodi. Žalosno je što neki to saznaju.

Šteta je kad umreš – ne možeš videti reakciju drugih....

Dobra stvar u životu je: možeš ga prekinuti kad god poželiš.

Ne okreći se sine, najbolje je prošlo.

Nada umire poslednja – ubija je stvarnost!

Svi putevi vode na groblje.
[ Ljubav ] 13 Mart, 2008 10:39

Hteo bih da Vam ispričam jednu priču i predstvavim jednu pesmu koju sam pisao davno ranije, još dok sam bio student. Stajao sam već neko vreme pored otvorenog prozora, s pogledom koji je preletao sumorno Beogradsko naselje i završavao negde u ravnicama podno Fruške gore. Pored mene, na jednom od minijaturnih stolova koji se mogu pronaći u svakoj studenstskom sobičku mamila je neotvorena flaša crnog vina čuvanog za neke posebne prilike. Ne znam zašto, na neki način imao sam osećaj da je i ta samoća bila posebna prilika....Sipao sam vino u čašu, vratio pogleda na ravnice nad kojima je lebdeo mesec, lep i skoro savršeno okrugao, smeškao se i mamio me da počnem da pišem sledeće reči....


U dahu vremena postojim
I sada samo jedno želim
Dok mesec pun u noći gledam
Da trenutak daha s tobom delim.

Prepoznah te vrlo lako
Lebdeći u tihoj noći
Što samo za tebe mogu
Kad ti vidim sjajne oči.

Tada je i vreme stalo
I dah što trenutak nosi
Po mesečini tihoj šetaš
Sa rosom u crnoj kosi.

Telo kao vita jela
Tako mlada, tako vedra
Eh, da mi je srce biti
Da me pohraniš u njedra

 

 

[ Generalna ] 09 Mart, 2008 11:43
Pre nekih petnaestak dana imao sam nekoliko pehova.....crk’o mi je fotoaparat, dobio sam kaznu za preticanje na mestu gde je to zabranjeno, ukrali su mi radio iz auta. Ne krivim nikoga jer znam da sam sam kriv. Fotoaparat nisam trebao pozajmljivati kome sam stigao, nisam baš morao da pretičem...al eto, bio sam besan što mi ne radi fotoaparat, pa su me saobraćajci o’ladili sa dve hiljade dinara, i na kraju, mogao sam da skinem pločicu sa auto radia. Znači, sam sam kriv, mogao sam da sprečim sve to što mi se desilo....našao način da to prebolim, ali ne i da zaboravim.
Naravno, krađu sam prijavio policiji i čekao dvadeset minuta da dođu na uviđaj....odradili su zapisnik i otišli....kažu da je to sitna krađa i da kupim novi radio. ALO BRE....pa ukrali su mi radio....i sad treba da se oprostim od toga, da sve zaboravim...pa da li su normalni.

Nekoliko dana nakon ovih događaja, odem do nekog auto servisa da ugradim plin. Benzin je toliko poskupeo da moj novčanik to više ne može da izdrži, a dnevno pređem do 50 kilometara. Onako usput požalim se majstoru u vezi radia i pitam da li zna ko "operiše" u ovom kraju. Nakon što sam dobio informaciju ko prodaje kradene radio uređaje otišao sam da posetim čoveka...i tražio ga dve nedelje, nikad nije kući. Kažu, tu žive dva brata, sumnjivi momci. Sinoć, osmi mart...hehehe...dolazim da se raspitam kakvih ima uređeja i on mi nudi jedan Sony....MOJ. Još me u oči laže da je dovezen iz Nemačke zajedno sa nekim Audijem u kojem je bio.....ccc. Na kraju mi je priznao da je radio kupio od nekog narkomana za sitnu lovu. Uzimam radio, odlazim u SUP da prijavim čitavu situaciju....navodim imena. Policajac mi kaže da ih on sve zna i da eto, oni znaju za njih ALI DA IM NIŠTA NE MOGU JER TO JE SITNA KRAĐA. Od kada je obijanje vozila sitna krađa....alo bre. Pa popišam se i na policiju i na grad i na zakon....ne mogu da verujem gde živimo. Popišao bih se javno i na Jočića i na ustav i na predsednika i na podpredsednika i na partije i na stranke, ali ne smem jer je to protiv zakona. Bih...ali ne smem. Ne treba sad još na nahebem zbog teških reči. Sramota je da ja radim policijski posao i besan sam zbog toga. Besan sam ko ris....a najviše sam besan što smo nemoćni...i nisam sebičan kao neki što samo sebi žele sreću, ja želim da svima nama bude dobro, ali teško da će nam u ovoj državi ikada biti dobro.
«Prethodni   1 2 3 ... 17 18 19 20 21 22 23  Sledeći»