Nakon jutarnjeg tuširanja i obilnog, pikantnog doručka krenuli smo put firme, napokon. Kažem napokon jer je i čitav moj dolazak u ovo „bogu iza tregera mesto“ je u suštini poslovni put radi ugovaranja posla, pregleda fabrike, utvrđivanja kvaliteta izrade i potvrde uzoraka. Više od tri sata smo se zadržali u fabrici, sve detalje ugovora smo sa lakoćom pregledali i složili se oko svih potencijalnih nedoumica. Proizvodni pogon smo obilazili polako, Virat mi je pokazivao sve detalje vezane za proizvodnju mesinganih klema, način izrade i iscrpno odgovarao na sva moja pitanja. Uzeo sam u ruke nekoliko nasumice izabranih komada i detaljno ih premerio kako bi se uverio da je kvalitet proizvoda odgovarajući i prema našim zahtevima. Ono što me je oduševilo je njihova preciznost u radu, kao i sama brzina izrade. Koristeći jednostavne tehnologije, veliki broj zaposlenih i prilično jeftine, krajnje jednostavne mašine, na kraju procesa proizvodnje dobijaju se izuzetno precizni komadi, u šta sam se i sam uverio.

Nakon toga odvezli smo se do obližnje livnice za proizvodnju mesinga. Nisam se mogao načuditi kako se u tako jadnom okruženju nalazi izuzetno dobra livnica mesinga. Navodno se svaki put se prilikom proizvodnje legure uzima uzorak radi testiranje i provere kvaliteta i sastava materijala, ali to mogu da pričaju nekom drugom – znam da je to rečeno tek onako usput kako bih dobio utisak da su poslovni. Tek nakon toga kreće se u proizvodnju ekstrudiranih mesinganih šipki koje se kasnije po potrebi i nameni prerađuju u gotove proizvode. Nadam se da ćemo dugo sarađivati.

Ubrzo nakon napuštanja livnice stigli smo u hotel Aram gde sam pokupio stvari i spakovao se za polazak.... dalje me put vodi u Rajkot, grad veći od Jamnagara odakle imam let za Bombay. Usput sam upoznao i Viratovu suprugu i sina, pošli su sa nama pošto njeni roditelji žive u Rajkotu i to joj je prilika da ih vidi.Putovali smo nešto više od dva sata, usput viđajući krave, kamile i krave..


Vožnja je bila prijatna, razgovor opušten... Dogovor je bio da prvo odemo u luksizni hotel na ručak, zatim da odvezemo njegovu suprugu i sina kod babe i dede i na kraju odemo na aerodorom. Pre toga smo svratili u prodavnicu lokalnih specijalliteta i slatkiša.

 


Plan je u međuvremeno izmanjen te smo nakon ručka otišli u šoping... i jedino što potseća na (j)evropu su tržni centri.

Ništa nije baš tako jeftino kao što sam mogao pročitati pre putovanja, informišući se o Indiji na raznim web stranicama. I pored toga kupio sam nekoliko sitnica, dva lepa pamučna šortsa, farmerke od svega osam eura i gomilu slatkiša, uglavnom za kolege iz firme. Već kad ne mogu da idu u sve te silne zemlje koje obilazim, volim da ih obradujem ponekim slatkim specijalitetom.

Inače, unutrašnjost objekata u Indiji je prelepa, misteriozna i ponegde, kao što je to slučaj sa tržnim centrima, proevropska. Ali u svakom slučaju u potpunoj suprotnosti sa prašnjavim ulicama grada.

Ali krava, bivola i ostalih rogativ stvorova ima svuda i na svakom ćošku

Nakon pakovanja kofera čekao sam na aerodromu Rajkot i let za Bombay. Napolju grmi i pljušti kao iz dva kabla, a kako i ne bi.... ovo doba godine je monsunsko doba. U Indiji postoje samo tri godišnja doba.... leto, zima i doba monsuna.