[ Generalna ] 09 Mart, 2008 11:43
Pre nekih petnaestak dana imao sam nekoliko pehova.....crk’o mi je fotoaparat, dobio sam kaznu za preticanje na mestu gde je to zabranjeno, ukrali su mi radio iz auta. Ne krivim nikoga jer znam da sam sam kriv. Fotoaparat nisam trebao pozajmljivati kome sam stigao, nisam baš morao da pretičem...al eto, bio sam besan što mi ne radi fotoaparat, pa su me saobraćajci o’ladili sa dve hiljade dinara, i na kraju, mogao sam da skinem pločicu sa auto radia. Znači, sam sam kriv, mogao sam da sprečim sve to što mi se desilo....našao način da to prebolim, ali ne i da zaboravim.
Naravno, krađu sam prijavio policiji i čekao dvadeset minuta da dođu na uviđaj....odradili su zapisnik i otišli....kažu da je to sitna krađa i da kupim novi radio. ALO BRE....pa ukrali su mi radio....i sad treba da se oprostim od toga, da sve zaboravim...pa da li su normalni.

Nekoliko dana nakon ovih događaja, odem do nekog auto servisa da ugradim plin. Benzin je toliko poskupeo da moj novčanik to više ne može da izdrži, a dnevno pređem do 50 kilometara. Onako usput požalim se majstoru u vezi radia i pitam da li zna ko "operiše" u ovom kraju. Nakon što sam dobio informaciju ko prodaje kradene radio uređaje otišao sam da posetim čoveka...i tražio ga dve nedelje, nikad nije kući. Kažu, tu žive dva brata, sumnjivi momci. Sinoć, osmi mart...hehehe...dolazim da se raspitam kakvih ima uređeja i on mi nudi jedan Sony....MOJ. Još me u oči laže da je dovezen iz Nemačke zajedno sa nekim Audijem u kojem je bio.....ccc. Na kraju mi je priznao da je radio kupio od nekog narkomana za sitnu lovu. Uzimam radio, odlazim u SUP da prijavim čitavu situaciju....navodim imena. Policajac mi kaže da ih on sve zna i da eto, oni znaju za njih ALI DA IM NIŠTA NE MOGU JER TO JE SITNA KRAĐA. Od kada je obijanje vozila sitna krađa....alo bre. Pa popišam se i na policiju i na grad i na zakon....ne mogu da verujem gde živimo. Popišao bih se javno i na Jočića i na ustav i na predsednika i na podpredsednika i na partije i na stranke, ali ne smem jer je to protiv zakona. Bih...ali ne smem. Ne treba sad još na nahebem zbog teških reči. Sramota je da ja radim policijski posao i besan sam zbog toga. Besan sam ko ris....a najviše sam besan što smo nemoćni...i nisam sebičan kao neki što samo sebi žele sreću, ja želim da svima nama bude dobro, ali teško da će nam u ovoj državi ikada biti dobro.
[ Generalna ] 08 Mart, 2008 11:45

Kakve njuške zar ne? Odvratne spodobe....verujem da ni u najgorim horor filmovima nema ovako ružnih faca...al ajde, priroda nekome da lepotu, nekome pamet...neko ima sreće, a mi sa njima baš nemamo sreće. Gledajući ove face počinjem da nazirem kako izgleda sotona.

Nataša KandićSonja BiserkoBiljana Kovačević-VučoKarla DelPonteMadlen AlbrightKondoliza RajsHillary ClintonMarti Ahtisari

Nego, nisam ovo započeo da bih pričao o njihovoj „lepoti“ već o njihovom kalupu. Ovde mi nekako pada u vodu ona stara dobra izreka „sto ljudi, sto ćudi“. Neću dužiti danas...nemam volje....samo sam hteo da izvučem profil ovih spodoba....a nema šta puno da se kaže.

Osnovna sličnost je da su ovo sve ružne, odvratne, isfrustrirane, nezadovolj(e)ne, same sebi dovoljne, nedojebane i usamljene babe....upravo tako....u čitavoj svojoj usamljenosti i nezadovolj(e)nosti našle su jednu zanimaciju...uništavanje Srbije....zar im nije dosta što su svoje živote uništile?

Hilari je tu među njima bez obzira na svog muža....i umesto da kao i on, pronađe način da se seksualno opusti, ona zbog svoje seksualne nezadovolj(e)nosti pokreće kampanju i kandiduje se na predsedničke izbore. Da je kojim slučajem Velja Ilić opalio Olbrajtovu onako kako je i najavljivao, možda bi Kosovo danas ostalo u Srbiji? Sa reči na dela prešao je Hašim Tači, sadašnji premijer nezavisnog Kosova....te je zadovoljena Olbrajtova uveliko pomogla uništavanju srpskog naroda. Neko bi se možda zapitao zašto Ahtisari... ali i on je ružan i isfrustriran kao i njegove „koleginice“. Pored toga, jasno je da je pored albanskih para dobio i nešto drugo što ga može zadovoljiti i jasno je uočljivo da se dobrano potrudio da situacija na ovim prostorima krene protiv nas.

Domaćim gaborima iskreno želim da ih neko opali....i to sa ove naše strane i to što pre...ako je moguće već danas, jer ako nam one ovako nezadovolj(e)ne zabibere čorbu kao što umeju... teško nama.

[ Generalna ] 05 Mart, 2008 00:30

Ne tako davno, na jednom nama veoma poznatom i bliskom mestu, nalazila se predivna livada....sastojala se iz 6 ravnopravnih delova i nekako se činilo da je trava uvek lepša na nekom drugom delu, sa druge strane proplanka. Zemlja na kojoj je trava rasla bila je različita po svom sastavu, a ponegde je bilo i mešanih delova dve zemlje.

Ljudi koji su održavali tu livadu koristili su te različitosti za vršenje eksperimenata, te su počeli da koriste i različite primese veštačkog i stajskog đubriva kako bi videli na koji način se koja zemlja ponaša i kakva će trava uspeti na njima.

Rezultat je bio očekivan...delovi livade koji su odgajani hibridnim veštačkim đubrivom počeli su veoma dobro da se razvijaju, njihova trava nicala je u pravcu jedne veće livade koja je okružuje, postajala je lepša, jača i bogatija. Deo livade koji je prihranjivan stajskim đubrivom ostao je isti, pa čak i gori. Trava je bila istog kvaliteta, ali taj deo livade je nekako smrdeo i naučnici nisu više hteli da obraćaju pažnju na njega, već su sve svoje snage usmerili ka livadama koje su rasle i razvijale se pod tretmanom hibridnog veštačkog đubriva. Ti delovi livade su im postali toliko lepi i interesantni pa su ih odvojili i ogradili od dela koji je zaudarao na stajsko đubrivo kako se korov koji je u međuvremenu nastao ne bi širio na okolne delove. Prošlo je nekoliko vremenskih razdoblja od tada, vreme dovoljno da lepši delovi i njihova lepa trava počinje da daje prinose koji su bili očekivani...vreme koje je nemerljivo običnim vremenom običnog posmatrača, već samo oku iskusnog naučnika koji tačno zna šta želi i koji ima volju da u tome i istraje.

Ipak...nisu mogli da se pomire sa onom livadom koja je ostala usamljena te su rešili da urade još nekoliko testova sa njom. Ovaj put su doveli na tu livadu tri bika:

- starog crvenog bika koji je bio veoma jak i livada je pripadala njemu,
- mladog crnog bika koji je hteo da livada bude njegova, i
- belog bika koji je imao neku svoju viziju livade i bilo mu je svejedno čija je livada, bilo je bitno da livada opstane.

Kako bi celo istraživanje doveli do vrhunca, naučnici su jednog dana zatražili pomoć od svojih kolega iz inostranstva te su pomoću njih uvezli ujka vuka.....da bi ga našli morali su da idu čak „preko bare“.

Iako je bila lošeg uskusa i mirisala na stajsko đubrivo, trave je bilo dovoljno za ispašu i tri bika su se držala čvrsto i uvek su bili zajedno, tako da im ujka vuk nije mogao prići ni nauditi. Jednog dana, ujka vuk se prikrade belom i crnom biku te ih poče nagovarati da mu prepuste crvenog bika, da ga ostave samog, on će ga pojesti i ostaće više trave za ispašu za njih dvojicu. Što je dogovoreno, bilo je i učinjeno. Crveni bik je ostao sam, te ga je ujka vuk bez problema savladao i pojeo. Crni bik je zauzeo livadu, a beli je sve to nemo posmatrao. Jedan deo livade na kojoj se pojavio korov naučnici su odvojili kako bi vršili neke druge eksperimente i na njoj napravili jazbinu za ujka vuka, a taj korov su predstvaili kao mirišljavo cveće...

......ovaj deo priče vam je do sada verovatno dobro poznat. Sada slede opcije priče koje zavise od toga da li su beli i crni bik ostali zajedno....ili nisu....da pogledamo...

OPCIJA BROJ 1 - Jedan od mogućih nastavaka:
Nakon nekog vremena ujka vuk je ponovo ogladneo te se primače crnom biku i poče ga nagovarati da ostavi belog bika samog, pa kada ga ujka vuk pojede čitava livada će ostati njemu. Crni bik pristade, ujka vuk skoči na belog bika, obori ga na zemlju i pojede. Kroz koji dan ujka vuk dođe ponovo, i kada ga ugleda crni bik reče:
“Trebao sam znati da sam i ja već pojeden onog dana kada je pojeden crveni bik”. Ujka vuk je uspeo da ih razjedini, da se svako o sebi brine, tako da su na kraju postali lak plen koji je završio u ujka vukovoj utrobi. Čiča miča i gotova priča....a livada preorana.


OPCIJA BROJ 2 - Jedan od mogućih nastavaka:

Na opšte iznenađenje naučnika, a na radost crnog i belog bika, na livadi se pojavio veliki pas čuvar. Došao je tu zbog toga što je jazbina ujka vuka sada bila veoma blizu teritoriji koju on stvarno čuva....a opreza nikad dosta, zar ne? Jer ipak je stado i livada psa čuvara daleko vrednije od dela livade koju su naučnici odredili za ujka vuka. Pas čuvar je imao jak i gromoglasan lavež, bio je veći od ujka vuka i delovao je opasno i jako...iako niko nije znao koliko je on stvarno jak, ujka vuk i naučnici nisu hteli da mu prilaze jer su ga se plašili....

Nastavak ove priče se ne zna, ne znaju ga čak ni naučnici ni ujka vuk, a ni pas čuvar. Zna se da je livada puna govana koje za sobom ostavljaju bikovi, ujka vuk i pas čuvar...zna se da je trava već do vrhova preplavljena ti stajskim đubrivom i da u takvom okruženju ne uspeva ništa sem korova....

Do sledećeg blogovanja...pozdrav od jedne travke.

[ Generalna ] 02 Mart, 2008 23:29
Evo, uskoro počinje još jedan radni dan. Kao po navici u poslednjih nekoliko dana odlazim na ranije pomenuti sajt Nemačke ambasade, iščekujući da nam Evropa još jednom otvori vrata...bar ova mala vrata koja vode u unutrašnjost ambasade i omogućavaju nam da predamo svoje zahteve za vizu.

Ovaj put, prilikom nezvanične posete sajtu Nemačke ambasade nailazim na tekst: „Predviđeno je da počev od srede, 05.03.2008. Ambasada SR Nemačke ponovo prima zahteve i izdaje vize po uobičajnoj proceduri.“

A šta to znači predviđeno je...da li ćete uspeti da namolite njegovu ekselenciju gospodina ambasadora da nam odškrine ta vrata koja nas vode negde preko u beli svet? Ili to „predviđeno je“ zavisi od toga da li će naš narod (ili neće) organizovati protestni skup. Da li će do srede možda biti isporučen Ratko Mladić....ili Radovan Karadžić. A možda će do srede ....hm. Željan sam odlazaka u inostranstvo, željan sam putovanja, obilazaka, tura...i teško mi je da vidim i osećam tu nelagodnost kada nam neko „zatvori vrata“. Stvarno bih voleo da jednog dana prilikom prolaska na nekoj od granica EU prođem kroz onaj deo za državljane EU. Verujte mi, mnogo je teško kada čekate na granici po 20 minuta, a uz to ste jedini koji čeka. Prolaze Bugari, Rumuni, Mađari, Poljaci...a mi jedini čekamo. Kao da smo najcrnji i najgori...i opet mi se ponavlja onaj osećaj koji sam imao kada sam kao izbeglica došao iz Hrvatske...opet me neki šupak posmatra popreko i ispod oka.

Postoje događaji u životu koji se urežu u pamćenje i tu ostaju kao ožiljak do kraja života. Jedan od tih događaja dogodio se nekoliko nedelja po mom dolasku u Srbiju. Počela je školska godina i morao sam da idem na pregled kod zubara. Medicinska sestra zadužena za prijem pacijenata izgledala je u najmanju ruku kao Cruela DeVil, blajhano plava kosa sa šiškama ljubičaste boje koje je tada verovatno pokupila po uzoru na Zoricu Blunclik. Prilazim šalteru, ljubazno pozdravim sa dobro jutro, mrzovoljna sestra uzima u ruke izbegličku legitimaciju, jedini dokument koji sam tada imao, izbacuje ga iz ruke kao da je šugav, pogleda me popreko i ispod oka i odvratno jezivim glasom prozbori tu reč....izbeglica. 
Prođe tu već nekoliko godina, ondašnji izbeglica sada je mladi i ambiciozni inženjer elektrotehnike, ima dobar posao i bla bla bla.... Ulazim u jedan poslovni prostor gde srećem neke drage i poznate ljude. U ćošku, ostavljena kao pokislo kuče, sa istom frizurom prošaranom različitim bojama stoji gorepomenuta ženska osoba.... namešta srećnu i ozarenu facu i neverovatno srdačna i prijatna prilazi da se pozdravi sa mnom. Hteo sam da joj okrenem leđa, hteo sam da je pogledam istim onim pogledom punim prezira, onako popreko i ispod oka...ali nisam. Nije mi žao, naprotiv....pokazao sam joj sa koliko se dostojanstva može poneti jedan mlad i kulturan čovek. Danas u retkim slučajevima kada prolazi pored mene zabada svoj pogled u zemlju, spuštajući glavu kao kuče koje podvija rep pred nadmoćnijim protivnikom.... Da li je shvatila koliko je pogrešila? Ne verujem....



 
[ Generalna ] 28 Februar, 2008 14:16

Započinjem ovaj blog upravo onako kako sam ga i zamišljao – kritikom svakodnevnice.

Ujedno je ovo i neki uvod u nešto što možete da očekujete....razmišljanja osobe koja vidi i oseća ono što se događa oko nje, sa velikom voljom da nešto promeni, ali....najteže je kad vidiš i osećaš, a nemoćan si da deluješ.

Nego...da nastavim. Posao kojim se bavim zahteva putovanja, ne u nekoj meri koliko bih voleo, ali dovoljno da me ispunjava i da volim svoj posao zbog toga.
Prvo sledeće putovanje na koje bi trebao ići je na sajam tehnike Light & Building u Frankfurtu. Prestižan sajam koji se održava svake dve godine i na koji do sada nisam išao. Kroz Frankfurt sam samo jednom „protrčao“...nakon sletanja sam produžio vozom do Dortmunda, tako da se ne može reći da sam bio u Frankfurtu.

Normalno ili ne....nama Srbima treba viza za Nemačku, te sam stoga otišao na sajt Nemačke ambasade u nameri da pripremim dokumenatciju potrebnu za dobijanje vize. Imao sam šta da vidim, na prvoj strani stoji aktuelna informacija odeljenja za vize koja glasi:

Važna napomena:
Nemačka Ambasada u Beogradu – od sada pa do daljnjeg – neće primati nove zahteve za vize.

Vidi vraga....rekoh sebi onako u blagoj neverici, načuo sam nešto....ali sada sam se i uverio. Hmm...šta dalje. Googlam vesti i saznajem da ću po Nemačku vizu morati u susednu nam, takođe novostvorenu državu iz koje sam pre deceniju i po izbegao (blaža reč za prognan, proteran, izgnan....). Dalje listajući stranice sajta Nemačke ambasade nailazim na interesantan tekst:

Nemačka i Srbija
U prvom planu nemačke spoljne politike prema Srbiji jeste puna podrška političkim i ekonomskim reformama radi očuvanja stabilnosti u zemlji. Od kada je u oktobru 2000. godine otvoren put za novi početak u odnosima dve zemlje, Nemačka kroz bilateralne projekte, ali i kroz projekte Pakta stabilnosti za jugoistočnu Evropu, pruža punu podršku demokratskim vlastima na uspostavljanju moderne i evropski orijentisane Srbije.Za Saveznu Republiku Nemačku, Srbija ima veoma važnu ulogu u očuvanju stabilnosti u regionu, pa je tako i angažman Nemačke kroz različite projekte u Srbiji usmeren ka demokratizaciji, jačanju pravne države i izgradnji infrastrukture kao temelju uspešnog razvoja privrede.....
bla bla bla !!!!

http://zubovic.blog.rs/gallery/2801/previews-med/tadic-tanjug.jpg

E pa....nemojte nam više pomagati, molim Vas....toliko ste nam pomogli da teški ožiljci vaše pomoći ostaju urezani u našem sećanju, vidljivi su na našim razorenim objektima, otcepljenim delovima teritorije...Aktuelni predsednik je obećao borbu za jaku i stabilnu Srbiju u EU...da ne idemo unazad, već napred ka Evropi....sve je to on lepo govorio, pre izbora. Ali, jedno nam nije rekao....kojim putem on to nas vodi u Evropu? Da li je to put preko Croatie, ili pak put preko nezavisnog Kosova i Metohije? Da li je to ta bela šengetska lista na koju Srbija treba da dođe početkom 2009...ili je to put belog praha i belog roblja koji sa Istoka, a preko Kosova odlazi u Evropu nekim belim vozom koji treba da prođe kroz Srbiju koja će sve to belo da gleda kako bi se što više pokorila Evropi?

Nastaviće se....

«Prethodni   1 2 3 ... 18 19 20