[ Generalna ] 24 Maj, 2014 02:08

[ Generalna ] 26 Mart, 2014 11:32

Dođe vreme kad budale progovore, pametni ućute i fukara se obogati (Ivo Andrić). Došlo je takvo vreme kod nas odavno i traje evo već bezmalo 25 godina. Od budala koje govore (ili pišu) našla se i jedna gospođa, koja piše za Blic. Gospođa je direktorka Centra za evroatlantske studije (CEAS) iz Beograda, koja kako za sebe kaže prati i analizira liberalne trendove u zapadnim demokratijama i zalaže se za punopravno i aktivno članstvo Srbije u EU i NATO. Ima ćerku, sina, kuče i mače. Dovoljno je rekla o sebi.

 

Njen najnoviji tekst “Ljudski gubici bombardovanja Srbije i Crne Gore od strane NATO snaga” napisan na blog.blic.rs je apsolutno netačan i lažno prikazuje sva stradanja tokom bombardovanja, ali zato, kao i udruženje Žene u crnom, navodi neverovatno veliki broj poginulih albanaca, naravno pobijenih od strane Srba. Kakav je to fond za humanitarno pravo čija su pravila da se navode samo stradali nesrbi, a pritom niko ne pominje Srbe koji su stradali od strane albanaca, hrvata i izbačenih nekoliko stotina tona bombi tokom bomardovanja... očigledno dobro plaćen i finansiran projekat pokrenut iz istog gnezda odakle su poletele stotine aviona koje su nam uništile zemlju.

 

Agresija NATO na SR Jugoslaviju, od 24. marta do 9. juna 1999,  nanela je dalekosežne negativne posledice privredi i stanovništvu Srbije.  Tokom agresije NATO je angažovao oko 1200 neprijateljskih aviona (od toga 850 borbenih) sa oko 27000 poletanja. Lansirano je više od hiljadu krstarećih raketa i bačeno više desetina hiljada bombi i drugih projektila, s najrazornijim eksplozivom kojim se raspolaže. Pod udarom su bili i vojni i civilni objekti.

 

Potpuno je uništen ili delimično razoren značajan deo privrednih i drugih civilnih objekata. U privredi je najveće štete pretrpela industrija, u kojoj su potpuno uništeni ili teško oštećeni mnogi instalirani kapaciteti. Velika razaranja pretrpela je saobraćajna infrastruktura (srušeni su mnogi mostovi, razoreno desetine kilometara putnih i železnickih saobraćajnica), elektroenergetska i telekomunikaciona. Razoren je i znatan deo komunalne infrastructure gradova i opština, naročito na području Kosova i Metohije. Velika šteta naneta je školama, bolnicama, radio i TV stanicama, kulturnim spomenicima, kao i verskim objektima. Porušeni su ili oštećeni mnogi stambeni i poslovni objekti. Budući da je najveći deo stambenog fonda u Jugoslaviji privatno vlasništvo, NATO snage su ovim atakovale na  jedno od osnovnih prava svakog čoveka. Najteže od svega, više hiljada ljudi, kako vojnika tako i civila, izgubilo je život ili je ranjeno, čime je znatno redukovan humani kapital zemlje. Bombardovanje rafinerija i skladišta nafte i hemijskih postrojenja dovelo je do ozbiljnih ekoloških posledica: masovnog zagađivanja okoline, čime su ugroženi ljudski životi, flora i fauna. Upotreba oružja sa osiromašenim uranijumom ima dalekosežne posledice po ljudsko zdravlje.

 

Društveni proizvod Jogoslavije u 1999 opao je cca 30%. Procene ekepereta EU o neporednoj šteti kreću oko 30 milijardi dolara. Procene domaćih eksperata uključujući neposrednu i posrednu štetu, kreću se izmedu 30 – 100 milijardi dolara. Tu štetu čine:

1. neposredno uništeni i razoreni infrastrukturni objekti, oprema i objekti preduzeća

2. umanjenje društvenog proizvoda po tom osnovu i smanjenje standarda stanovništva u narednim godinama

3. štete od zagađenja životne sredine, širenje broja socijalno ugroženih i iseljavanja stanovništva zbog posledica agresije.

 

Obim razaranja privrednih i drugih civilnih objekata

U toku 11 nedelja bombardovanja ogromna razaranja pretrpele su saobraćajna i elektroenergetska infrastruktura, kao i mnogi privredni i drugi civilni objekti. Najveću destrukciju proizvodnog kapitala zbog bombardovanja pretrpela je industrija, a u okviru industrije, metalski kompleks, naftna industrija, hemijska industrija, metalurgija i duvanska industrija. Posredni efekti direktnih razaranja proizvodnih kapaciteta značajno će se ispoljiti u povezanim industrijama, koje su ostale bez finalista ili snabdevača osnovnih sirovina i poluproizvoda. Razmere razaranja su tolike da su pojedini gradovi i regioni gotovo ostali bez industrije. Najveća pojedinačna šteta naneta je automobilskoj industriji, jer su gotovo potpuno uništeni kapacitet "Zastave" u Kragujevcu u kojoj je bilo zaposleno oko 24000 radnika. Pored toga, preko 300 proizvodača-kooperanata koji su isporučivali delove "Zastavi", a koji su zapošljavali oko 70000 radnika, na ovaj način dovedeno je u veoma težak položaj. Potpuno su uništene obe jugoslovenske rafinerije za preradu nafte (Pančevo i Novi Sad). Rafinerije su posedovale primarne kapacite za preradu 7 miliona tona sirove nafte godišnje i brojne sekundarne kapacitete. Bile su međusobno povezane dvosmernim naftovodom, što znači da je postojala mogućnost integrisanog rada, a imale su mogućnost dopremanja sirove nafte putem naftovoda i vodenim putem. Rafinerije su produktovodima bile povezane sa petrohemijskim postrojenjima, koja su bombardovanjem takođe onesposobljena za proizvodnju. Značaj petrohemije je i u tome što predstavlja sirovinsku bazu za povezane (downstream) industrije, koje su u to vreme imale ukupan izvoz od oko 2 milijarde USD godišnje, a zapošljavale oko 120 000 radnika. Izvor: Privredna komora Srbije

 

Bombardovanjem su uništeni daljinski sistemi za grejanje nekoliko većih gradova. Toplane u Kruševcu i Prištini su potpuno uništene, a u Beogradu i Novom Sadu delimično oštećene.  U saobraćajnoj infrastrukturi srušena su 24, a oštećena 36 drumska i železnička mosta i nadvožnjaka. Rušenjem mostova na Dunavu u Novom Sadu, prekinuta je direktna veza sa Beogradom. Potpuno su srušeni Žeželjev most (466 m) i Varadinski most (304 m). Most Slobode  (1311 m) delimično je  oštećen. Posle mesec dana vazdušnih napada, cilj aviona NATO postala je i elekroenergetska infrastruktura. Meta napada bili su trafostanice, razvodna postrojenja, dalekovodi, zatim delovi termoelektrana i hidroelektrana na spojevima sa prenosnom mrežom i najzad, postrojenja za proizvodnju električne energije i toplote. U početku elektroenergetski sistem onesposobljavan je grafitnim bombama što je prouzrokovalo raspad, ali ne i fizičko uništenje istog. Sredinom i krajem maja 1999 prešlo se na fizičko uništenje najvažnijh delova prenosa elektične energije – trafostanica 380/220 KV, čime je iz pogona bivalo izbačeno oko 60 %  instalirane snage u elektroprivredi Srbije. Zbog neisporučene energije preduzeća nisu mogla da obavljaju proizvodnju. Razaranje elektroenergetske infrastrukture dovelo je do neusklađenosti izmedu potrošnje i proizvodnje električne energije. To za dalju posledicu ima tehničku nestabilnost sistema i česte planske i neplanske redukcije. Tehnička nestabilnost sistema otežala je privredni i industrijski oporavak u narednom periodu.  U toku agresije NATO, uništen je znatan deo tehničkih kapaciteta elektronskih medija u Srbiji. Uništene su u potpunosti sve tri radio i TV nacionalne mreže i nekoliko privatnih. Predajnik na Avali (toranj visok 202 metra), koji je srušen, bio je jedan od prepoznatljivih simbola Beograda. Predajnici na vrhu Besna Kobila, Mokra Gora i Kopaonik bili su izgrađeni na nepristupačnim terenima do kojih je teško doći, što će znatno povećati troškove obnove. Pored uništenja predajnika i repetitora, srušen je i master RTS-a, uređaj sa koga se šalju i primaju signali u svet i iz sveta. U Zvečkoj je uništen srednjetalasni predajnik od 2 MW, tada najveće snage u Evropi.

 

Ukupna direktna šteta naneta je i poljoprivredi. U napadima NATO-a stradalo je 12 državnih poljoprivrednih farmi, u kojima su uništene ili oštećene zgrade i oprema. Potpuno je uništena farma krava na Pešteru kod Sjenice, a u ovom napadu stradalo je i 220 mlečnih krava. Značajne materijalne štete i gubitke u stočnom fondu pretrpela su i privatna poljoprivredna gazdinstva. Indirektna šteta naneta poljoprivredi je mnogo veća, s obzirom na to da je nakon bombardovanja "HIP Azotare" u Pančevu privremeno obustavljena proizvodnja veštačkih đubriva. Sve ovo je osetno umanjilo buduće prinose poljoprivrednih kultura.

 

U napadima NATO-a oštećena su 23 srednjovekovna manastira sagrađena u razdoblju od XI do XVI veka. Pored toga, oštećen je i veliki broj crkava (31), izgrađenih u različitim periodima, od IX do XX veka. Srećom, nijedan od ovih kulturno-istorijskih spomenika nije direktno pogođen. Medutim, svi oni pretrpeli su tzv. nevidljive štete, usled blizine eksplozija. Treba imati u vidu da pukotine i druga oštećenja od vibracija mogu nastati čak i kada granate padnu na 1.000 metara udaljenosti od samog objekta. Zbog blizine eksplozija, došlo je do odvajanja freskomaltera od zidova manastira i crkava ("potklobučenje"), dok je u drugim slučajevima hemijsko dejstvo eksploziva imalo negativan uticaj na strukturu maltera. Najveća oštećenja pretrpeli su manastiri Gračanica (druga decenija XIV veka) i manastir u Rakovici (XVI vek). Oštećeno je 306 škola, od čega su 3 potpuno uništene, dok je 30 teško oštećeno. Razaranja su pretrpele i bolnice i druge zdravstvene ustanove.

 

Napadima NATO izazvane su neprocenjive štete u životnoj sredini, ugrožavajući živote i zdravlje ludi, biljni i životinjski svet, sa dugoročnim posledicama po Srbiju i susedne zemlje. ZAGAÐIVANJE VODA I ZEMLJIŠTA, niz civilnih industrijskih postrojenja, koja ne rade za potrebe vojske, napadnuta su i/ili uništena bombardovanjem. Uništavanje i ugrožavanje postrojenja naftne, petrohemijske i drugih procesnih i prerađivačkih industrija je vid hemijskog rata koji je NATO vodio protiv stanovništa Srbije. U Dunav se izlilo oko 50 tona emulzije jer je sistem za pročišćavanje otpadnih voda usled agresije NATO bio van funkcije. Iz Azotare Pančevo u Dunav se izlilo više od sto tona tečnog amonijaka. Nekoliko stotina tona nafte i derivata iscurilo je u Dunav iz uništene Rafinerije u Novom Sadu.

 

Agresijom na SR Jugoslaviju prekršene su odredbe  humanitarnog prava sadržane u brojnim međunarodno-pravnim instrumentima, kao što su: Haška pravila (1899) i (1907), Haški pravilnik uz IV Hašku konvenciju (1907), Konvencija o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida (1948), Ženevska konvencija (1949) sa Protokolom I (1977), i dr.

 

IV Ženevska konvencija zabranjuje mere koje prouzrukuju ubistva i telesne patnje ljudi, uništavanje pokretnih i nepokretnih dobara. Dopunskim protokolom zabranjena je primena metoda i sredstava ratovanja: a) koji su namenjeni da prouzrokuju "opsežna, dugotrajna i ozbiljna oštećenja prirodne okoline"; b) da se od upotrebe ovakvih metoda i sredstava "može očekivati da će prouzrokovati navedene posledice po prirodnu okolinu". Protokol zabranjuje uništenje, uklanjanje ili činjenje nekorisnim objekata koji su neophodni da bi civilno stanovništvo preživelo: namirnice, poljoprivredne oblasti za proizvodnju hrane, živa stoka, žetva, instalacije za vodu za piće i dr. Zabranjuje se napad na građevine ili instalacije koje sadrže opasne sile (brane, nasipi, elektrane za proizvodnju energije, čak i tamo gde su to vojni objekti: (a) ako bi to moglo prouzrokovati oslobađanje opasnih sila; (b) ako bi to moglo prouzrokovati velike gubitke među civilnim stanovništvom. Najzad, radi se o kršenju proklamovanih ljudskih prava na bezbednu i zdravu životnu sredinu u okviru nekoliko pravnih instrumenata koje su potpisale i države NATO, kao što su: Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (1948), Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (1966) i dr.

 

REZIME: Da ne pišem više... imam dokument na preko 50 stranica o posledicama NATO agresije na Srbiju, sve podatke i procene. Kao što sam i ovde napisao, prekršene su odredbe humanitarnog prava za koje se navodno zalažu Jelena Milić, Nataša Kandić i ostali “prijatelji” srpskog naroda. Gospođa koja nema muža, ali zato ima kuče i mače smatra da je mali broj poginulih Srba koje je ona navela dovoljan razlog da se odbrani potreba NATO agresije na Srbiju zarad uspostavljanja demokratskog društva. E pa gospodo demokrate, nabijte na onu stvar takvu demokratiju koja ne dozvoljava komentare sa činjenicama na tekst koji je napisala dotična gospođa. Uzmite deklaraciju o demokratiji i zabijte je sebi u onaj otvor koji sunca ne vidi, pošto za drugo i nije. Zbog ovakvih tekstova i maloumnih idiota koji imaju pravo da pišu po kolumne za Blic, usput ne odobravajući komentar koji je potpuno u skladu sa zahtevima istih novina, od ovog trenutka skidam aplikaciju sa telefona i prestajem da čitam Blic. Znam da vas boli uvo za jednog čitaoca, ali meni ovakve smrdljive i lažljive novine stvaraju gađenje na čitav sistem. Očigledno je da je Blic ogledalo vladajućih partija i njihov lični oglasnik.

 

[ Generalna ] 15 Januar, 2014 13:24
Dobio sam email u kojem se navodi da je Matijević: sveže pakovano meso br.1 u pogledu odnosa cene i kvaliteta u Srbiji. Prvo Best Buy Award istraživanje u Republici Srbiji pokazuje da građani Srbije, kada je u pitanju sveže pakovano meso, daju najveći broj svojih glasova u pogledu najboljeg odnosa cene i kvaliteta - kompaniji Matijević.

Davno je nobelovac Ivo Andrić rekao: "Nije budala onaj koji ne zna da čita, već onaj ko veruje u sve što pročita".

BestBuyAward – šta je i ko stoji iza ovog naziva? Kako stoji na njihovoj internet stranici, BestBuyAward se uvek zasniva na proceni onih koji koriste proizvod ili uslugu koji se razmatra za medalju. U prevodu, oni ispituju korisnike proizvoda mesare Matijević. Ipak, u tekstu se navodi da su ispitanici bili državljani Srbije, korisnici interneta stariji od 15 godina. Navodi se da na globalnom nivou, projekat Best Buy Award sprovodi i podržava ICERTIAS – International Certification Association sa sedištem u Cirihu, Švajcarska. Ustvari iza ovog projekta stoji izvesni Robert Slavečki iz Hrvatske. Poruka koju sam dobio pristigla je sa adrese bestbuyaward.info čija je internet stranica prazna, dok se u emailu pominje bestbuyaward.org na čijim se stranicama ne može naći ništa vezano za način ispitivanja, odnosno da je urađeno nekakvom tehnologijom CAWI – DEEPMA što je u stvari skraćenica od Computer Assisted Web Interviewing - Deep Mind Awareness, odnosno internet intervjuisanje uz pomoć računara - metoda  duboko poznavanja.  Dubokog poznavanja ČEGA?

Bestbuyaward.info je vlasništvo firme AXIOS d.o.o. iz Hrvatske, tačnije iz Samobora čiji je član je uprave i suosnivač Robert Slavečki, a domen je kreiran 20.11.2012. Robert Slavečki je takođe suosnivač i partner međunarodne certifikacije kuće ICERTIAS.

Bestbuyaward.org je vlasništvo agencije Web.com Online Marketing Agency iz iz grada Jacksonville sa Floride (Sjedinjene Američke Države), a domen je kreiran 12.10.2009. I oni su povezani su sa ICERITAS-om.

Da li je CERITAS plaćen da prodaje lažna i nameštena istraživanja? Zašto su odradili istraživanje baš za Matijevića? Da li je u pitanju profit ili neko stvarno voli otpatke iz njihovih mesara?

Nakon hapšenja Petra Matijevića prestala je podrška njegovih ličnih saradnika, otkrivaju se metode kojima je potkradao državu za milione evra, kupujući isprašene krmače, iznošene kokoške, oronula govoda, prerađujući ih po sumnjivim recepturama i prodajući takve prerađevine isključivo u svojim prodavnicama. Industrija “mesa” Matijević doživela je ozbiljan udar. Stoga je i logično da Petar Matijević, kokošar koji je nekada gospodario severnim delom Srbije, prezren i od mušterija odbačen preprodavac poteže svoje veze iz nekadašnje mu domovine kako bi pokušao da se vrati na tržište i spase deo svoje mašinerije. Para vrti gde burgija neće pa tako i Don Pero unajmljuje i plaća namešteno istraživanje. Važno je da ne nasednemo i da prepoznamo laž.

[ Generalna ] 31 Decembar, 2013 03:31
Председник Бошњачког националног већа Есад Џуџевић је доделио дипломе ученицима првог разреда Гимназије у Новом Пазару зато што су бојкотовали наставу на српском језику!!! Има ли неко нормалан у овој држави ко може, а жели да спречи распарчавање Србије. Тиме не мислим на ове издајнике као што је тренутна власт. А и кога уосталом имамо да ово спречи?

Председника државе, који је још једно обично политичко говно које не држи предизборна обећања. Није ни говно већ она мекша варијанта која настаје као продукт дијареје. Поред тога, са сумњивим пореклом дипломе о школовању. А шта ће му диплома. Ево га овај млади министар иностраних послова Аустрије, Себастијан Курц, он нема диплому правног факултета који студира већ 6 година.... па ако нема он шта ће и овим нашим лажовима. Мене би било срамота да сам председник државе у којој старлета Блонди пуни новинске рубрике изјавом да је завршила факултет преко везе, а да ја имам само факултет. Еј бре, имао бих најмање докторат. Шалу на страну, ја сам своје студије завршио успешно и регуларно.

Даље, ту је наш гојазни премијер. Како и не би када доручкује у Вашингтону, руча у АирСербиа авиону, а вечера са Тачијем у Бриселу. Али није он крив, таки му је пос'о. То он због нас. Потпредседник владе се такође убуцио. Али о њему ништа више да ме не позову из неког ресора државне безбедности на разговор. Немам довољно места на овим страницама да наводим сваку шушу, па ћу остати само на ове три.

Међутим, жалосно је докле су нас догурали. У Хрватској нам забрањују ћирилицу и цео свет ћути о томе. Ови који се јављају, углавном буду заташкани. Ми, погнуте главе гледамо у патос очекујући спас од некога, кога уистину заболе курац за нас.

Како нам се ово догодило? Не размишљајући о последицама тренутних дешавања, сувише уморни од пораза, покушавамо да саставимо крхотине наших живота. Колективно смо морално посрнули, држава је окупирана, додуше незванично.  Индустрија и привреда су у колапсу, пољопривреде не може бити када су градови све насељенији, а села опустела. Југ централне Србије је испражњен, док се грађани тог подручја, трагајући за извеснијом будућношћу, селе у Београд или иностранство. Политичка подобност постала је услов запослења. Над националним идентитетом сваког Србина иоле патриотски настројеног врши се психолошко насиље. У континуитету се вређају осећања привржености и љубави према сопственој земљи и народу и намеће осећање стида. Национална понижења не престају делом услед спољних притисака, а већим делом услед кратковиде политике домаћих „државника“ и њихових несувислих потеза и одлука.

Неки нов народ, некакви Бошњаци чији се историјски почеци и историја броје чак у трилионима минута почели су да кроје нашу историју. Дабоме да и њима смета српски језик. Јаши магаре док су му ноге у блату. Ово можда и јесте изолован случај једног човека, али тим чином „бошњаци“ су поручили да не пристају на асимилацију. Што се мене тиче, ако не желите да живите у Србији и овде вам се не допада, није вам лепо – па ви се онда терајте у три лепе пизде материне, мрш преко Дрине где можете до миле воље учити неке новоизмишљене језике.

Да ли српски ђаци у Федерацији БИХ (то је она држава на федер) могу да захтевају школовање на српском језику и на ћирилици? Не могу наравно, јер то онда према вашим схватањима и мерилима правде, значи да Срби траже Велику Србију. Историја је показала какве сте слуге, а какви господари.stanija, soraja, severina, ceca, dzej, putovanje, nova godina, bozic, Kurir, posao, vremenska prognoza, seks, sex, horoskop, svet, kuhinja, moda, cipele, facebook, kurs, nbs, google, youtube, djokovic, kuvar, sanovnik, tv program

[ Generalna ] 22 Decembar, 2013 04:37
Секташи или јеретици, они увек оперишу са полуистинама, ту је та несрећа. Кад је Исус Христос, по своме крштењу, отишао у пустињу и тамо постио, па, будући човек, огладнео, приступи му кушач, као Адаму и Еви, да и Њега искуша. Прилази Христу са питањем: Ако си Син Божији, реци да ово камење хлебови постану. Исус одговара: Писано је, не живи човек само о хлебу, него о свакој речи која излази из уста Божијих. Он ту не каже да човек не живи о хлебу, од телесне хране. Ту је тело, али је ту и душа. А и души треба храна, а то је Реч, Наука Божија. Ђаво Га онда води на крило јерусалимског Храма, пред друго искушење. Каже Му: Ако си Син Божији скочи доле, јер је писано (и он ту наводи Свето Писмо): Анђели ће својима заповедити да те узму на руке своје, да где не запнеш ногом својом. И заиста у Псалмима пише управо то. А Христос одговара: Али је писано и оно - Не искушавај Господа Бога свога! Е, сад ви видите. Да је ђаво рекао: Скочи доле, и анђелима својим заповеди да те узму у руке своје, то би била пуна истина. Али, он никада не поступа тако. Он поступа само по полуистинама, а полуистина је понекад гора и тежа од лажи. У лажи су кратке ноге, лакше ће човек сагледати лаж. Али, кад ђаво преокрене истину тако да ми не видимо њен крај – онда је ту опасност. Није велика несрећа што ми често говоримо у полуистинама, али ако ми полуистине прогласимо за пуну истину – то је онда несрећа. (Патријарх Павле)

По дефиницији, полуистина је варљива изјава која укључује неке елементе истине. Изјава може бити делимично тачна, изјава може бити потпуно тачна али само као део целе истине или може садржати преварантски елемент, нарочито ако је намера да се истина избегне или лажно прикаже. Најкраће, полуистина је “демонска” досетка да се зло проповеда под маском врлине.

 

ТВ серија Равна Гора, режисера Радоша Бајића, потврђеног титоисте и комунисте има за циљ још једну поделу Срба, још један раскол на партизане и четнике, раскол којим се поново окреће глава од данашњих проблема у које смо запали. Окрећемо главу од Косова и Метохије, од економских проблема који нас окружују, од глобализације, “Јужног тока” и ЕУ.... ово остављамо нашим политичарима да нас опет уназаде по “слободној вољи”, а ми се окрећемо у рат против себе. Серија која је најављивана као почетак најамбициознијег пројекта у историји српске телевизије, која наводно пружа могућност да разумемо обе стране током другог  светског рата, аргументовано историјском истином.

Најављивати серију као истиниту, уз коментаре како ће је злуради оптуживати је лицемерно од Бајића, јер серија није оно чему смо се надали и снимљена је са намером да се комунистичко зло поново проповеда под маском врлине. Најављене су историјске чињенице, а оно што смо добили је искривљена и недоречена историја, понављање до сада погрешно наученог и потврда да дух Јосипа Броза Тита још увек влада у Србији. Због чега онда оволике грешке? Ево неких ПРАВИХ ИСТОРИЈСКИХ ЧИЊЕНИЦА: 

  • Први дан немачког бомбардовања Београда, 6. април 1941. је представљен као радни дан, док је то била недеља.
  • Пошто је серија снимана у лето, виде се олистала стабла, док је у реалности Априлски рат вођен у рано пролеће. Током Априлског рата 1941 је било лоше време, смењивали су се киша и сузнежица.
  • Ађутант генерала Боре Мирковића био је капетан прве класе Славко Стеберњак, док је у серији назван презименом Кастратовић.
  • Пуковник Драгољуб Михаиловић, централна личност серије, приказан је од почетка како носи браду, иако је почео да је пушта тек након слома устанка у Србији и почетка немачких потера, зиме 1941/1942.
  • Академик Слободан Јовановић у првој епизоди серије ословљава Винстона Черчила са "сер", иако је он ту титулу добио тек 1953. године.
  • Генерал Бора Мирковић у серији је приказан како носи сабљу, иако официри пилоти КЈ нису носили сабље већ официрске бодеже, такође као бригадни генерал на рукавима је требало да има једну генералску шестокраку розетну док у серији има три које су ознаке за армијског генерала.
  • У сцени у штабу који се налазио у Хан Пијеску, везиста зове аеродром Батајница, који је изграђан после Другог светског рата. Предратни аеродром се налазио у Земуну.
  • Немачки официр и лекар који испитују потпуковника Укмара носе капе и еполете Вермахта, али имају око врата ознакеВафен-СС-а.
  • 21. април, сцена у којој војник разговара са мајором Мирком Станковићем, каже да Дража не једе месо јер је петак и пости, док је у стварности 21. април био понедељак.
  • Акцији немачке војске на сипском каналу није претходило банчење и пијанство официра, већ су на превару успавани током прославе коју је организовао градоначелник Леонид Чудновски у кафани Дубровник у Кладову, како би се спречило потапање сипског канала и спречавање снабдевања горивом из Румуније. У серији се не може ни наслутити шта се заиста тамо дешавало: да је пружен отпор надмоћнијем нападачу, да је борба трајала више сати, да је канал ипак делимично запречен шлеповима пуним цемента, да је потпоручник Тодоровић после последње испаљњене гранате извршио самоубиство крај својих топова, итд.

Многе историјске чињенице су измењене, четници су приказани као банда на планинском пропланку, одмах кољу, убијају и силују. Борбе против окупатора, усташа и муслимана нема ни у најави. Лик Драже Михајловића приказан је као добар, али успорен чикица који не успева да командује ни четом од двадесетак војника, а камоли читавом војском. Комунисти, са друге стране, приказани су као добри, фини и хумани људи, надасве образовани (ученици, студенти, професори) док су четници српске сељачине са камом и очајним образовањем који још поред свега певају крајишке песме. Историја приказана у серији је намерно приказана другачије.

Серија је разочаравајућа јер није показала колико је Краљевина Југославије била расточена издајом на свим нивоима у освит другог светског рата. Не само да су фолксдојчери били одлично организовани, већ су и обавештајне службе одлично знале шта се спрема. Чињеница о издаји у влади, главној команди војске и официрима је застрашујућа. Тада су комунисти уз шампањац славили пад монархије. Још више је застрашујућа чињеница да поново пролазимо кроз глорификацију партизана. Суботом у девет смо добили на поклон од РТС-а приказивање партизанских филмова, у којем наравно они фини и добри партизани убијају фашистичке гњиде. Пролазимо кроз већ написану лажирану историју, иако из ове перспективе није јасно зашто, мишљења сам да ћемо ускоро сазнати – брутално и болно по српски народ.

И то није све! Одмах након серије Равна Гора приказује се “шоу за сва времена”. Довољно је мало лажи, популарни глумац и плесачица да задрже обичног српског вола уз мале екране до одласка на спавање како не би почео да размишља о четницима, партизанима и осталим актерима историјских ратова. Потом је ту понедељак, дан када започиње борба са послом, празним новчаником и понека расправа о тренутном стању, док се на томе све и завршава. И “тако дан за даном пред коцкастим екраном” ...stanija, soraja, severina, ceca, dzej, putovanje, nova godina, bozic, Kurir, posao, vremenska prognoza, seks, sex, horoskop, svet, kuhinja, moda, cipele, facebook, kurs, nbs, google, youtube, djokovic, kuvar, sanovnik, tv program

«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 ... 18 19 20  Sledeći»