Ne tako davno, na jednom nama veoma poznatom i bliskom mestu, nalazila se predivna livada....sastojala se iz 6 ravnopravnih delova i nekako se činilo da je trava uvek lepša na nekom drugom delu, sa druge strane proplanka. Zemlja na kojoj je trava rasla bila je različita po svom sastavu, a ponegde je bilo i mešanih delova dve zemlje.

Ljudi koji su održavali tu livadu koristili su te različitosti za vršenje eksperimenata, te su počeli da koriste i različite primese veštačkog i stajskog đubriva kako bi videli na koji način se koja zemlja ponaša i kakva će trava uspeti na njima.

Rezultat je bio očekivan...delovi livade koji su odgajani hibridnim veštačkim đubrivom počeli su veoma dobro da se razvijaju, njihova trava nicala je u pravcu jedne veće livade koja je okružuje, postajala je lepša, jača i bogatija. Deo livade koji je prihranjivan stajskim đubrivom ostao je isti, pa čak i gori. Trava je bila istog kvaliteta, ali taj deo livade je nekako smrdeo i naučnici nisu više hteli da obraćaju pažnju na njega, već su sve svoje snage usmerili ka livadama koje su rasle i razvijale se pod tretmanom hibridnog veštačkog đubriva. Ti delovi livade su im postali toliko lepi i interesantni pa su ih odvojili i ogradili od dela koji je zaudarao na stajsko đubrivo kako se korov koji je u međuvremenu nastao ne bi širio na okolne delove. Prošlo je nekoliko vremenskih razdoblja od tada, vreme dovoljno da lepši delovi i njihova lepa trava počinje da daje prinose koji su bili očekivani...vreme koje je nemerljivo običnim vremenom običnog posmatrača, već samo oku iskusnog naučnika koji tačno zna šta želi i koji ima volju da u tome i istraje.

Ipak...nisu mogli da se pomire sa onom livadom koja je ostala usamljena te su rešili da urade još nekoliko testova sa njom. Ovaj put su doveli na tu livadu tri bika:

- starog crvenog bika koji je bio veoma jak i livada je pripadala njemu,
- mladog crnog bika koji je hteo da livada bude njegova, i
- belog bika koji je imao neku svoju viziju livade i bilo mu je svejedno čija je livada, bilo je bitno da livada opstane.

Kako bi celo istraživanje doveli do vrhunca, naučnici su jednog dana zatražili pomoć od svojih kolega iz inostranstva te su pomoću njih uvezli ujka vuka.....da bi ga našli morali su da idu čak „preko bare“.

Iako je bila lošeg uskusa i mirisala na stajsko đubrivo, trave je bilo dovoljno za ispašu i tri bika su se držala čvrsto i uvek su bili zajedno, tako da im ujka vuk nije mogao prići ni nauditi. Jednog dana, ujka vuk se prikrade belom i crnom biku te ih poče nagovarati da mu prepuste crvenog bika, da ga ostave samog, on će ga pojesti i ostaće više trave za ispašu za njih dvojicu. Što je dogovoreno, bilo je i učinjeno. Crveni bik je ostao sam, te ga je ujka vuk bez problema savladao i pojeo. Crni bik je zauzeo livadu, a beli je sve to nemo posmatrao. Jedan deo livade na kojoj se pojavio korov naučnici su odvojili kako bi vršili neke druge eksperimente i na njoj napravili jazbinu za ujka vuka, a taj korov su predstvaili kao mirišljavo cveće...

......ovaj deo priče vam je do sada verovatno dobro poznat. Sada slede opcije priče koje zavise od toga da li su beli i crni bik ostali zajedno....ili nisu....da pogledamo...

OPCIJA BROJ 1 - Jedan od mogućih nastavaka:
Nakon nekog vremena ujka vuk je ponovo ogladneo te se primače crnom biku i poče ga nagovarati da ostavi belog bika samog, pa kada ga ujka vuk pojede čitava livada će ostati njemu. Crni bik pristade, ujka vuk skoči na belog bika, obori ga na zemlju i pojede. Kroz koji dan ujka vuk dođe ponovo, i kada ga ugleda crni bik reče:
“Trebao sam znati da sam i ja već pojeden onog dana kada je pojeden crveni bik”. Ujka vuk je uspeo da ih razjedini, da se svako o sebi brine, tako da su na kraju postali lak plen koji je završio u ujka vukovoj utrobi. Čiča miča i gotova priča....a livada preorana.


OPCIJA BROJ 2 - Jedan od mogućih nastavaka:

Na opšte iznenađenje naučnika, a na radost crnog i belog bika, na livadi se pojavio veliki pas čuvar. Došao je tu zbog toga što je jazbina ujka vuka sada bila veoma blizu teritoriji koju on stvarno čuva....a opreza nikad dosta, zar ne? Jer ipak je stado i livada psa čuvara daleko vrednije od dela livade koju su naučnici odredili za ujka vuka. Pas čuvar je imao jak i gromoglasan lavež, bio je veći od ujka vuka i delovao je opasno i jako...iako niko nije znao koliko je on stvarno jak, ujka vuk i naučnici nisu hteli da mu prilaze jer su ga se plašili....

Nastavak ove priče se ne zna, ne znaju ga čak ni naučnici ni ujka vuk, a ni pas čuvar. Zna se da je livada puna govana koje za sobom ostavljaju bikovi, ujka vuk i pas čuvar...zna se da je trava već do vrhova preplavljena ti stajskim đubrivom i da u takvom okruženju ne uspeva ništa sem korova....

Do sledećeg blogovanja...pozdrav od jedne travke.