Korov je biljka koja samoniklo raste tamo gde je čovek ne želi. Korov je nepoželjan jer gajenim, odnosno kulturnim biljkama oduzima prostor, vodu, minerale iz đubriva, pa i svetlost. Širi se od vrha prema dole, odnosno od najviše tačke u bašti ili na njivi ka nižim delovima, međutim najsnažniji i najdublji koren je na vrhu.

Suzbijanje podrazumeva mehaničko uklanjanje, čupanjem ili okopavanjem između useva kako bi se onemogućio rast korova. Hemijske mere se sprovode brže i sa manje napora, ali njihovim primenjivanjem postoji rizik od zagađivanja prirode i po ljudsko zdravlje. Kako biste izbegli hemijska sredstva za uništavanje korova, preporučujemo upotrebu dobrih, starih i proverenih metoda, kao što su čupanje, malčiranje ili postupak uništavanja toplotom.

Ručno čupanje nije uvek zgodno, pogotovo ako ga ima puno. Lako je iščupati korov čiji je koren plitko usađen, problem je sa onim korovom čiji se koren veoma dobro razvio i razgranao. Treba proći dosta vremena da jedan deo zemlje očistite od korova, malo po malo, čupanjem i sečenjem od vrha, odnosno od izvora, na niže. Naravno, važno je prvo počupati korov tamo gde ga ima najviše i gde je koren najsnažniji, kako se ne bi mogao dalje širiti. Potom ostaje ostatak koji bez matičnog korena ne može dugo da opstane i zemlja vremenom može da se oslobodi korova. Pridržavajući se principa „gde nema svetlosti, nema rasta“ odnosno zatvaranjem korova, nalazi se dobar način kontrolisanja korova. Ako je zemljište prekriveno i korov je sklonjen sa sunca, ne može se širiti.

Spaljivanje je još jedan delotvoran način uništavanja, ovo je naročito korisno na mestima gde nije moguće okopavati zemlju. Međutim, samo iskusni bi trebalo da rade na taj način, jer može da se nanese šteta organizmima koji žive u zemlji. Toplota traje samo nekoliko sekundi, ali potpuno uništava korov za samo nekoliko dana. Pojedine delove zemlje nažalost moramo spaliti, odnosno žrtvovati zdrave biljke kako bi se uništio korov. Potom, na čistoj zemlji možemo lakše zasaditi nove zdrave biljke bez bojazni od korova.

Korupcija je slična korovu. Javlja se tamo gde je čovek najmanje želi, a najviše je ima u zdravstvu, sudstvu i politici. Korupcija je kao i korov, široko rasprostranjena i predstavlja ozbiljan problem u Srbiji. Smatra se uobičajenom praksom, u svim sferama života. Kao i korov, korupcija u Srbiji ima veoma duboke korene, počevši od vrha ka nižim sferama života. Tako je treba i uništavati - čupanjem i sečenjem od vrha, odnosno od izvora, na niže. Naravno, važno je prvo počupati korupciju tamo gde je ima najviše i gde je koren najsnažniji, kako se ne bi mogao dalje širiti. Zatvaranjem i nasilnim uklanjanjem ovu zemlju možemo osloboditi od “korova” koji je nepoželjan jer nam oduzima prostor, vodu, hranu....

Zubača je vrsta korova koja izgleda kao koren, brzo se razvija i zato je treba odmah spaliti. Onomad je ženin deda ostavio nekoliko stotina kilograma zubače na tavanu da se ne širi. Jedva je očistio baštu međutim nije hteo da je spali, mislio je dovoljno je da je zatvori na tavan gde nema sunca. Deset godina je stajala ta zubača na tavanu dok jednom nisu odlučili da je baze na zemlju, a propustili su spaljivanje. Nakon prve kiše zubača se ponovo uvukla u zemlju i pustila korenje.

Mislite o tome, imamo previše "zubače" u Srbiji. Sve to treba spaliti, odnosno trajno ukloniti. Svako u svojoj opštini, pardon – bašti, jedino tako nam zemlja može biti čista i spremna da posadimo zdraviju i bolju generaciju