Jutrošnji kijamet nije me kao obično sprečio da budem u Beogradu na vreme. Sastanak u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja počeo je lepim, srdačnim prijemom i predstavljanjem ciljeva novog udruženja pod nazivom Udruženje izvoznika Srbije.

Predstava, mediji, kamere, nasmejana lica političke elite koju inače prezirem; smatram ih gomilom kurtoaznih lezilebovića, neradnika koji žive na grbači svih „naroda i narodnosti“ svake države. Usvajanje dnevnog reda, zatim kako to ide i usvajanje statuta – međutim nije sve kako treba. Deluje isprva da ljudi znaju šta žele, koji su im ciljevi, ali nekako nedostaju alati kako do toga doći. Vrlo brzo, unapred odabrana grupa srpskih privrednika, odnosno većinskih izvoznika, dokazala je nespremnost na pitanja i zahteve saradnika, jer kako to obično biva, nedostatak čvrstine dovodi do anarhije, a politička elita, odnosno smrdljivo vladajuće telo koje još uvek počiva na ostacima komunizma daleko je od lovorika demokratije.

Usvajanje statuta – ni blizu idealnog. Prvo, iznenadio sam se da je još neko pored mene uopšte i pročiao statut, a čini se da je to zbunilo i same osnivače. Naravno, tipično srpska rasprava povela se o skraćenici udruženja. Pored imena na srpskom jeziku, navedeno je i ime na engleskom sa svojom skraćenicom EAS (Exporters Association of Serbia) što je i zasmetalo jednom delu skupštine, s obzirom da je ipak reč o srpskom udruženju. Rasprava je, opet tipično srpski, trajala nepunih sat vremena koja je napokon završena glasanjem te je odabran najmanje bolan predlog da skraćenica bude upisana u statut na srpskom i engleskom jeziku.

Podržavam gospodina koji je napomenuo da je ovo ipak srpska agencija i da nema mesta skraćenicama na engleskom jeziku, međutim tako nije mislio i dotični predsedavajući već je grubim tonom pokušao da odgovori, pritom dokazujući svoju glupost i neznanje rečenicom: kada US STEEL kao najveći izvoznik u Srbiji bude imao naziv na srpskom imaćemo i mi. Gromoglasan smeh svih prisutnih zaparao je uši, zar je moguće da postoje idioti koji ne znaju da je US STEEL u stranom vlasništvu, što mu samo ime i govori? Pored toga, najveći izvozik u Srbiji je firma Tarkett (ako se ne varam). Da stvar bude gora, ovaj idiot koji bi pored svega morao da ide kod logopeda zbog očiglednih poteškoća u govoru, izjavio je kako je pravo velikih nacija da bira jezik kojim će se služiti, dok smo mi mala nacija koja to pravo nema. Nema toliko pogrdnih reči kojom bih mogao nazvati tu personu, još ih nisu izmislili. Pa da li iko može biti tolika ljiga da nipodaštava i omalovažava sopstveni narod i sopstvenu naciju. Ejjj…

Zar je mala nacija, ona koja je dala svetu naučnike kao što su: Nikola Tesla, Milutin Milanković, Mihajlo Pupin, Mileva Marić-Ajnštajn, Ruđer Bošković, Mihailo Petrović i mnoge druge čiji se pronalasci i dan danas koriste svuda po svetu, počev od mašinice za šišanje pa do hidrolektrana.

Zar je mala nacija koja je bila evropski i svetski prvak u odbojci, vaterpolu, košarci (apsolutni šampion), klupski evropski i svetski šampion u fudbalu, šampion u ne malom broju ekipnih i pojedničanih sportova sa imenima kao što su: Vladimir i Nikola Grbić, Aleksandar Šapić, Vlade Divac, Predrag Stojaković, Novak Đoković, Jasna Šekarić, Dragan Stojković, Miload Čavić, Aleksandar Karakašević, Radivoje Korać, Dragan Džajić, Dragan Kićanović, Dejan Bodiroga i mnogi drugi. Spisak imena je toliki da ne bih završio ovaj članak do ujutro.

Zar je mala nacija koja je ne jedanput, već nekoliko puta tokom istorije dala svoje živote za odbranu slobode, ne samo svoje već i slobode drugih naroda; počev od rata protiv otomanskog carstva pa do drugog svetskog rata. Malo li je pomenuti srpske seljake, knezove i cara Lazara koji su dali živote za odbranu i čast Srbije u boju na Kosovu? A drugi svetski rat i gerilska borba protiv germanske čizme? Uvek će nas mrzeti Austrija, Turska, Nemačka, Bugarska i Mađarska zbog poraza koje smo im naneli tokom istorije, iako smo i sami skoro uvek bili na ivici poraza, ali svojim prkosom i željom za slobodom Srbi su na kraju uvek bili pobednici, ma koliko bitaka izgubili.

Zar neko sme, nakon svega, sebi dati za pravo da nas naziva malom nacijom?