[ Generalna ] 10 Februar, 2011 10:47
Na osnovu Zakona o bezbednosti hrane koji je stupio na snagu krajem decembra 2009. godine (čije su prelazne odredbe dve godine) subjekti u poslovanju hranom dužni su da uspostave sistem za osiguranje bezbednosti hrane u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa (ćevabdžinice, palačinkarnice, picerije, buregdžinice, ketering službe, restorani i kafane...) u svakom objektu pod njihovom kontrolom, u skladu sa principima dobre proizvođačke i higijenske prakse i analize opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka (HACCP) – što znači da do kraja 2011 godine sve navedene uslužne delatnosti moraju da imaju HACCP. Kako je to moguće kad uvođenje traje minimum 18 meseci, a mnogi nisu ni počeli?

Ne znam na koju stranu da se okrenem. S jedne strane, voleo bih da naša država bude uređena. Sa druge strane, obožavam domaću jagnjetinu sa ražnja, teletinu ispod sača i domaću rakiju – šljivu prepečenicu koja se čuva u hrastovim ili dudovim buradima pa dobije zlatnu ili braon boju, zavisno od bureta. Ne mogu Vam opisati osećaj ispijanja čašice dobre rakije uz zalogaje ukusne vruće jagnjetine. Kao u onoj reklami o „tajni čuvanoj šest pokolenja“ – to morate da probate.

Nego da se vratimo na burek, onaj iz naslova i buregdžinice koje ga prave. Pošto do kraja 2011 svaka buregdžinica mora imati HACCP, odnosno proizvodnja bureka, peciva i kifli mora da bude po zahtevima i u skladu sa standardom HACCP - što opet znači da će se pojedini objekti zatvarati zbog nemogućnosti finansiranja ili ćemo imati uređen sistem o trošku potrošača!

Ne mogu, a da ne pomislim koliko će sada koštati jedan burek. 150, 180 ili 200 dinara. A možda i 1.5 € ili 2 € u dinarskoj protivrednosti na dan kupovine. A gde je jogurt? Ili ga neće biti? Ko će da jede burek od 2 € sa platom od 300 €?

Koliko god bilo onih koji kao i ja žele podizanje standarda proizvodnje, obrade i isporučivanja namirnica, tako da se u svakom trenutku može sa velikom sigurnošću tvrditi da su one ispravne za upotrebu toliko ne mogu da odolim, a da ne upitam – odakle bre? Ovo je još jedan trik za punjenje džepova savetnika iz EU koji nam ništa bitno neće doneti. Šta mi bre vredi što restoran ili poslastičarnica ima HACCP ako je sama usluga loša. Ili – šta ako se otrujem od njihove hrane ili kolača, kome da dokažem i koga da tužim. Taj deo zakona nije uveden. Standard mora, ali prava potrošača - e to ne mora. E mater svima njima.

U Mađarskoj koja važi za velikog proizvođača hrane EU nije uspela da uvede HACCP malim proizvođačima. Pa opet prodaju. Naša poltronska vlada sve prihvata što im se nameće, alo bre ljudi pa dokle više? Dođite malo kod mene na kurs da Vas naučim da kažete NE! DOSTA JE VIŠE!

[ Generalna ] 04 Februar, 2011 12:20
Koliko mi se samo puta desilo da nekome pomognem, od duše i od srca. Pogotovo ako je neko prirodno neuk ili nema novaca – pa pomognem samo da učinim nekome sreću i uslugu.

Poslednji primer je moj kolega sa posla – neuk čovek što se tiče računara, instalirao ko zna kakve igre sa nekih CD-ova i usput zarazio računar gomilom virusa. Zna da umem oko računara i pozvao me u pomoć oko računara koji sam mu predložio da kupi, kaže ne radi kako treba, usporava Windows...

Odem da pogledam, a na računaru haos. Neki mu je pametnjaković skinuo antivirus, kaže da to tako treba jer nema internet i da mu ne bi usporavao računar slobodno može da ga izbriše. Dođavola... majmuna ima... previše, a kretena još više. Ko veli, svako ima pravo da bude glup, ali neki to pravo previše zloupotrebljavaju.

Elem, reinstaliram ceo sistem, proverim CD-ove sa igricama i pronađem još nekoliko virusa od kojih je sve počelo. Objasnim čoveku šta je antivirus i koliko je jednostavan (AVG free u ovom slučaju) i da redovno proverava sve što ubaci u računar da se ovo ne bi ponovo dešavalo.

Usput:

-         Pojeo sam najgori kolač ikada (da ne bih uvredio domaćicu) koji je stajao negde na polici u špajzu i ko zna šta je prešlo preko njega, ali smrdelo je na smrdibubu. FUJ ..... ejjj, nisam satima mogao da isperem odvratan ukus iz usta, ne vrede ni žvake ni voda. Uvuklo se u grlo i imate osećaj kao da ste sažvakali bubu, stvarno je gadno

-         Ništa nisam naplatio za sevis (iako sam izgubio oko 2 sata) jer čovek nema previše novaca i pored toga živi kao podstanar, a još je kolega iz firme.

-         Davio me jedno 20 dana posle toga da mu sa interneta skinem igrice voli, a koje su na onom CD-u bile „zaražene“

-         Popizdim svaki put kada ga vidim jer uvek ima nešto da me pita

-         Pokušavao sam da mu skrenem pažnju da imam posla i da me ne davi svaki dan u isto vreme (posle doručka) jer stvarno imam posla i ne mogu baš toliko da mu pomažem

-         Danas sam posle zahteva za još jednom igrom napokon završio sa njim. Morao sam da budem grub jer očigledno ne shvata drugačije.

Ne mogu da verujem da još postoje ljudi koji ne umeju da raspoznaju KAD JE DOSTA!

Ukažeš im – ne kapiraju, zamoliš ih – ne slušaju, popizdiš i oteraš ih – najgori si, nećeš da pomogneš kolegi i sav trud koji si do sada uložio pomažući im kao da nije postojao, sve pada u vodu kao da im nikada nisi pomogao. Dokle tako?

Od sada pa nadalje, moj radni sat za servis računara je 1000 dinara. TAČKA. Hoćeš,  nećeš, kako god. Meni više ne pada na pamet da budem zarobljenik dobre volje da pomognem, niti doživotna sluga onome kome sam pomogao. Moja dobra volja za pomoć oko računara je isčezla. Ako se neko našao uvređen – mogu ja i gori da budem, ne preporučujem da izazivate! Yell

Ja kad hoću onda hoću kad ja hoću, a kad neću onda neću ni onda kad drugi hoće!

[ Generalna ] 02 Februar, 2011 17:25

Dobro ste pročitali – od svih vesti na ovom usranom websajtu jedino nije moguće komentarisati vest da zagrebački Dinamo igra u Prištini u “slavu nezavisnosti” Kosova.

To su jedne „nezavisne demokratske novine“. Eee.... majke vam ga bezobrazne, zavisne i nedemokratske. E da se hoće kod nas desiti Egipatsko-Tunižanski scenario videli pa da srušimo govna i njihove poltrone sa vlasti. Pa B92 je dozvolio komentare, a Blic nije. Šta je sisice malecne, plašite se da će ova vest biti najčitanija i da ćemo brojem komentara srušiti server. Pljujem i pišam na Blic...

Što se tiče Dinama - ustaša Mamić je pokazao svoje pravo lice. Iako je sve vodilo ka neki boljim odnosima Srba i Hrvata, iako su uloženi toliki napori oba predsenika čini mi se da je ovaj gest posrao uloženi trud.

Da se razumemo, pojedničano mi možemo biti jako dobri prijatelji i poslovni saradnici. Generalno, dok god ima ovakvih gestova – nema šanse. Ja imam dosta prijatelja iz Hrvatske (uglavnom Kvarner, Istra, Gorski Kotar), koji sa mnom ružnu reč nisu prozborili i siguran sam da ovaj gest neće uticati na naše odnose, ali ako se odnosi pogoršaju na nacionalnom nivou biće svima teže u međusaradnji.

Još jedno što se tiče Dinama i Zagreba – purgeri su uvek bili purgeri, dok sam živeo u Rijeci mrzeli smo ih jer su uvek bili nevaspitana, bezobrazna i umišljena stoka. A stoka su i ostali – zajedno sa šiptarima imaju jednu bitnu karakternu osobinu, a to je mržnja prema Srbima. Na leto će nas moliti da dođemo na more, a sada nam zabiše nož u leđa. Sva sreća pa Zagreb nije na moru !!!

Neko ima dobre odnose sa velikim i naprednim nacijama (Rusima, Grcima) dok se male i nazadne nacije uvek drže zajedno (Hrvati, Albaci) . Ne pričamo mi Srbi za džabe da ste krvna braća. Radujte se još malo dok možete uskoro će i ta nezavisnost biti samo deo ružne prošlosti, a vi ćete se izvinjavati i pričati kako vam je Mamić uvalio.

... a za Blic: isti ste kao purgeri – nevaspitana, bezobrazna i umišljena stoka. Pljujem i pišam na Blic... pričate o demokratiji, a od nje ni D.

 

[ Generalna ] 01 Februar, 2011 23:21

Danas sam na jednom blogu dobio pitanje  Zašto muškarci ćute? Odgovor sledi, ne znam koliko je tačan, ali ovo je moje viđenje stvari....

Ćutanje muškaraca povezano je sa iskonskim, osnovnim principima muškarca “lovca” i njegovom “pećinom” - možda zvuči glupo za sada, ali ...

Muškarac je lovac, borac i kao u svakom čoporu samo se najjači i najhrabriji priznaju za vođe, a mi smo nekako uvek morali budemo najbolji - tatin sin, uzdanica, glava porodice itd…. Retko se dešavalo da neki šmokljan bude vođa grupe ili čopora.

Uvek su se cenili hrabri, snažni, elokventni, muškarci dobri sa oružjem i ženama, sa istaknutim liderskim osobinama koje se stiču kroz odrastanje, igru, knjige, filmove ili uz mentorstvo starijeg druga, tate strica itd….

Primarn cilj : BITI NAJBOLJI, a to je uvek moralo da se dokazuje na ovaj ili onaj način, da li kroz sport, školske tuče u dvorištu, rasprave na poslu, dokazivanje kod devojaka ili žena, ali samo su najbolji prolazili …e sad...

Kad muškarac dođe kući u “svoju pećinu”, umoran i sit od priče, dokazivanja i svakodnevne borbe za primat on na tom mestu ne mora da se hvali i dokazuje i želi jednostavno da ćuti. Primetićete da se muškarac uvek raspriča kada je u društvu neko ko bi mu mogao oduzeti primat i postati interesantniji – ej pa to znači poraz. Još ako žena kaže “joj što je zgodan / dobar / pametan” budite sigurno da ste ste stvorili rivalstvo. Hvala dragom Bogu pa je kod nas rivalstvo pozitivno i dolazi do izražaja na sportskim terenima i debatama. Muškarac nikada neće drugome slomiti nokat da bi bio lepši ili primećeniji u društvu.

Ponekad smatramo da su reči suvišne, ćutimo kad smo neraspoloženi jer probleme rešavamo u sebi. Ćutimo kada smo povređeni jer ne umemo da plačemo, ćutimo kada brinemo i ne pričamo svoje probleme na sav glas,   ali … počinjemo da se otvaramo ako se iznerviramo ili nas ubodete u “žicu”.

Ponekad su prilike drugačije, npr jedan komercijalista dnevno obavi previše razgovora i telefoniranja da mu više nije do toga. Došavši kući želi odmor od priče i ne trebaju mu baš sve informacije o današnjem danu direktno s vrata, dovoljno je 15 minuta odmora – ni mi ne ćutimo baš toliko Wink