Šta to čujem batice, ideš...... rešio si?

Da.

Pa zašto batice, šta tebi fali? Imaš solidna primanja, živiš dobro, možeš sebi da priuštiš da se obučeš, da odeš na kraće putovanje, nije ti naporan posao....

Alo, polako... otkud ti znaš pa kakav je moj posao, nikada nisi radio tako nešto.

Pa ono, sediš u kancelariji, ne radiš fizički.

Hahahahaha, e moja budalo, psihički rad je fizički neizdrživ, to stalno sedenje i buljenje u ekran će me dokosuriti jednog dana... ali  I šta ja tebi pričam, ti si otišao da radiš na građevini i napustio si kancelariju. Otišao si i ostavio sve što imaš i što ti je dato i sada si meni našao da držiš predavanja. OK... poštujem, ali nemoj meni da kenjaš, molim te. Tebi je sve dato, ja sam svoje morao da stvaram. I na meni je odluka.

Pa šta glumiš majmune, pogledaj kako je drugima, ti si za njih sve ovde car.

Aha, jesam.... ali ne zato što sam ja previše sposoban, nego zato što su ostali nesposobni i lenji. Zar treba kao i ti, i svi ostali o kojima pričaš da padnem pod uticaj sredine, da sam lenj i da čekam kao stoka da mi gazda da jesti i piti? Zar treba da se zadovoljim prosekom sredine, da li je to cilj u životu? Jebala te sredina... i tebe i one koji su ti rekli da pričaš o mom odlasku.  Šta je, šta me gledaš... DA DA, A JA KAO NE ZNAM!!! Zar bi trebao da sam sretan što sam bolji od proseka. Ne, brate... to meni nije dovoljno. Nije mi dovoljno i ne želim da budem deo sredine koja živi prosečno loše, da mi cilj bude da kupim golfa iz ’96-te i da ga teram po ovom kršu po putevima. Zar treba da vozim slalom izbegavajući kratere na putu do posla i nazad? Zar je normalno da krpim gume jer su nam putevi očajni, zar je normalno da kada padne sneg on ne bude očišćen, zar je normalno da babice i pedijatri u porodilištu traže pare pre porođaja, zar ti ljudi ne zaslužuju bolje plate nego moraju da traže... a od koga ja da tražim jebote. Od koga da traži moj dobri i prepošteni kum Vasilije koji radi za 20 jebenih hiljada dinara koje pored sve nevolje kasne i po dva meseca jer nema posla i jedva i to može da nađe. Zar je normalno da nam ljudi umiru jer lekari neće da rade svoj posao zbog toga što nisu dovoljjno plaćeni. Gde je sada Hipokrat? Zar je normalno da nakon udesa kolima jebeni glupi zadrigli debeli pandur, mamu mu jebem nepismenu zahteva od mene da izbegnemo uviđaj jer je majmun koji me je udario ugledan građanin, direktor gradskog vodovoda, možeš misliti? A zar sam ja neugledan pa da ne mogu da ostvarim svoje pravo na jednakost? Alo...brate, pa samo u Srbiji. Da li si i ti bre postao toliko nenormalan da me sprečavaš u želji da odem iz ove sredine? Iz sredine gde je najbitnije nabiti crne cvikere na glavu i sesti na prolaz da te svi vide da sediš i piješ jebeni esspreso i kiselu vodu. Kakva nam je perspektiva? Gde vidiš sebe za pet godine? I dalje sediš, kockaš subotom u kladionici i deca ti znaju sve lige od Premier do Deutsche cvite.

Pa ne, mogu i ovde da uzmem kredit za stan.

Aha, možeš... sa kakvom kamatnom stopom? I od čega ćeš da ga otplaćuješ? Od kocke? E moja budalo, u odvratnoj državi u kojoj uvode porez i na TNG samo da zajašu sirotinju, u državi u kojoj krize nije ni bilo, pa je kriza otišla i brže nego što je došla, a mi i dalje imamo krizni porez od 10% na korišćenje mobilnih telefona!!! A što ga nisi uzeo do sada, kad možeš? Ne treba mi kredit koji otplaćujem 30 godina i da dam još toliko bankama, evo im ga, daleko im lepa kuća. I sa kojim primanjima da uzmem kredit. Jel’ sa ovim mojim gde pola ide na račun a ostatak solarno. I da ti kažem još nešto...

Ovo je srpski kazan, pun govana, jada i čemera – do pola. A govna rastu, po nama sere svako ko stigne od Istambula do Hadersfilda i ništa se ne menja godinama, samo sloj govana raste, polako ali sigurno. Taman kada imaš ideju ili mogućnost da odeš, uhvatiš se za rub da se izvučeš iz tog sranja, ali neko te zgrabi za noge i počne da vuče nazad, dole u govna, čemer i jad.  Svim silama se trudi i ne dopušta ti da odeš i govori dobro ti je brate, nisu govna stigla još do tebe, ti si iznad proseka, stojiš dobro, možeš ti još dugo tako. Vidim, dobro stoje i naši političari. Čvrste ideale sagrađene u doba komunizma zamenili su nestabilnim uverenjem u bolje sutra, naravno uz moto „kako vetar duva“ i „lako ćemo“.  Dok su jedni najevropljani pa makar izjednačavali brda i tvrđave (kale, kale, mislim ovde su živeli Turci), drugi se takmiče da pobede treće (pa makar i za predsednika kućnog saveta), ostali su pijani, poneki možda i drogirani, truju narod kojekakvim vakcinama uz pomoć braće prasona i SZO itd... A potonji su neobavešteni, čuče sakriveni, ćute i čekaju svoj momenat

More, teram ja njih sve u pizdu materinu, serem im se i na ustav i na državu. Srbija je lepa zemlja, ali očajna država. I daj Bože pa da odem odavde, da se iskobeljam iz ovog kazana kako znam i umem, a ti ako već ne umeš ili ne želiš da mi pomogneš; nemoj da mi odmažeš već se moli dragom Bogu da uspem, ko zna... možda kad nađem dobro uporište mogu da se vratim da ti pružim ruku, pa da se i sam izvučeš pre nego ti govna doplivaju do grla.