[ Generalna ] 28 Januar, 2009 11:40
Možda Vam izgleda čudno što ova rečenica dolazi od mene, ali mene što se politike tiče ne čudi više ništa. Odavno sam shvatio da su političari na određenim mestima isključivo radi sebe i da su se odavno uhvatili za parolu „da nam bude bolje“, ali kome? Naravno, ne nama kao srpskom narodu ili nama kao građanima multietničke i multikulturalne Srbije već „nama koji smo u vlasti“. Dobro su oni rekle to da nama bude bolje... ali neki su ih pogrešno razumeli.

Slušam jutros vesti, kaže se između ostalog da skupština Srbije juče nije radila ni puna tri i po sata jer RTS nije prenosio skupštinsko zasedanje nego sportske događaje. U ta jadna tri i frtalj sata zasedanje je (po ko zna koji put) proteklo u prepucavanjima između SRS i SNS.

Srbija je to brale, jadna i nazadna po svemu pa ovde više ne funkcioniše ni ona stara izreka koja glasi: zavadi pa vladaj pošto na političkoj sceni Srbije važi potpuno novo pravilo: zavadi pa u unakrsnim klevetama stradaj. Ko bre da vlada kad ni vlada više nema smisla. Ovi se po ceo dan samo prepucavaju i još za to traže televizijski prenos. Pa da nećete možda „gospodo“ poslanici još povrh svega i dodelu oskara?!? Zlatnog medveda? EMI? Palmu... a pardon, to već imate.... jedino predsednik LDP, Č.J. (ljubi ga majka) ocenjuje kao nedopustivo to što poslanici skupštine Srbije ne žele da rade bez direktnog televizijskog prenosa. Radikali su još jednom pokazali da jedino što umeju jeste omalovažavanje onih koji ne misle isto, da se bune protiv svih drugih, da smišljaju kletve i klevete.... i da to dobro naplate.

Umesto da svi naši poslanici raspravljaju o tome kako da krenemo napred, da uspostavimo nove zakone i da ih se pridražavamo, da se pomognu mladi i da se otvore nova radna mesta, da se nešto stvori, a ne samo da se prodaje nešto što je stvarano decenijama, da budemo razvijena zemlja a ne zemlja u razvoju.... da nam (nama kao srpskom narodu ili nama kao građanima multietničke i multikulturalne Srbije ) stvarno bude bolje, oni sede i prepucavaju se, jedu u skupštinskoj kafani za džabe, vozaju dobra kola od naših para, ubiru dobre plate i dnevnice i pronalaze načine da dopune budžet Srbije kako bi ga što bolje u svoju korist iskoristili.

[ Generalna ] 27 Januar, 2009 18:00
Prenosim Vam tekst sa Deutsche Welle stranice http://www.dw-world.de/dw/article/0,,3971790,00.html

Skupštini Srbije upućena su dva akta kojima se osuđuje zločin u Srebrenici. Tako je i zvanično podnet zahtev da se 11. jul proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici, ali i na sve nevine žrtve ratova devedesetih. Evropski paralament je usvajanjem Rezolucije o obeležavanju 11. jula kao Dana sećanja na genocid u Srebrenici pozvao i zemlje Zapadnog Balkana da sličnu odluku donesu i u svojim parlamentima. U Srbiji su se tim povodom prvo oglasile nevladine organizacije koje su uputile poziv Narodnoj skupštini da podrži odluku EP, kao i da donese istovetnu rezoluciju.

U srpski Parlament ubrzo stižu i predlog deklaracije Liberalno demokratske parije, kao i predlog rezolucije Lige socijaldemokrata Vojvodine kojima je zajednički imenitelj osuda zločina.

Rezolucija – za i protiv!
Liberalno demokratska partija svojim predlogom deklaracije podržava ideju o obeležavanju Dana sećanja na genocid u Srebrenici. Traži se, dalje, od državnih oragana Srbije da poštuju međunarodne kodekse, kao i da se Srbija konačno suoči sa prošlošću.

Liga socijaldemokrata Vojvodine u svom tekstu predloga rezolucije takođe se zalaže za proglašavanje 11. jula za Dana sećanja na genocid u Srebrenici, ali i na sećanje na sve ostale nevine žrtve poslednjih ratova na području bivše Jugoslavije.

Predlaže se i podizanje spomen obeležja , socijlademokrate Vojvodine traže da se u Beogradu izgradi spomen obeležje u znak pomena na žrtve, kao i da se ove istorijske činjenice unesu u nastavni program u Srbiji, kako bi se stvorilo okruženje u kome ne bi bilo moguće ponavljanje ovakvih zločina.

U Narodnoj skupštini Srbije sada se čeka na dalju proceduru povodom rasprave i glasanja o podnetim aktima, koji bi, iako se bave događajima iz prošlosti, mogli da budu posvećeni izgradnji jedne bolje budućnosti u regionu. Oni koji se u Srbiji protive usvajanju Rezolucije o Srebrenici kažu da bi takva odluka pak mogla da inicira eventualno obnavljanje tužbe BiH protiv Srbije, kao i da bi izdvajanje obeležavanja zločina u Srebrenici značilo prihvatanje kolektivne krivice srpskog naroda.


... dokle bre više???

Da se razumemo, tek da ne bude zabune i pogrešnih tumačenja mojih reči. Organizatore masakra u Srebrenici treba izvesti pred sud pravde i pošteno im suditi za učinjena dela. Poneki su vojnici bili primorani, a ostali koji su sa željom i krvoločnim žarom vršili masakr nad civilima – neka im Bog najstrašnije sudi i grehe ne oprosti. Ali pre toga mora se imati u vidu jedna osnovna činjenica, a to je da je masakr u Srebrenici izazvan (isporovociran) odgovor na masakr nad Srbima u Bratuncu, Kravicama i ostalim selima u okolini Srebrenice. Isto tako, sa istim žarom i htenjem treba prvo osuditi napade na Srbe i isto tako treba izvesti pred sud pravde i pošteno suditi zločincima odgovornim za krvoločne zločine i genocid nad Srbima.

Ako se već u tekstu zahteva i tačno navodi da se se 11. jul proglasi danom sećanja na genocid u Srebrenici, ali i na sve nevine žrtve ratova devedesetih onda isto tako treba da se tačno navedu i zločini izvršeni nad srpskim civilima i da se 07. Januar 1993 proglasi danom sećanja na genocid nad Srbima u selu Kravica, opština Bratunac.

Ne mogu, a da ne povežem ta dva genocida u istu priču, jer ma koliko mnogi pokušavali da izoluju Srebrenicu od Bratunca – to je nemoguće. Genocid u Srebrenici izazvan je, odnosno isprovociran genocidom u Bratuncu. U čuvenom pravnom sistemu Engleske, preciznije u engleskom krivičnom zakonu, postoji izraz provoked, a odnosi na odbranu na osnovu "provokacije" (provocation). Ovo omogućava da se osobi koja ubije čoveka kao rezultat provokacije sudi za ubistvo bez predumišljaja.

Povezujući pravni sistem krivičnog zakona na osnovu provokacije dolazi se do jednostavnog zaključka da se isti osnov može upotrebiti prilikom osude genocida, gde je jedan genocid (Srebrenica) došao kao odgovor na ranije počinjeni genocid (Bratunac).

Ovim tekstom pokušavam skrenuti pažnju razumnih ljudi i našim nerazumnim političarima (i svima ostalima koji rade protiv Srbije) da ne prihvate da se 11. jul proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici ukoliko se 07. Januar 1993 ne proglasi danom sećanja na genocid u Bratuncu. Genocid u Srebrenici definitivno ne može biti mrlja čitavog srpskog naroda već isključivo pojedinaca koji su stradanja naredili i/ili počinili. Meni je žao nevinih ljudi sa obe strane, ne branim nikoga, osuđujem oba zločina nad civilnim stanovništvom ali ih i ne odvajam.

[ Generalna ] 22 Januar, 2009 17:30
U životu, kao ni u poslu nikada nisam bio lažno skroman. Shvatam da to nekima, pardon.... mnogima deluje kao puko hvalisanje i sama činjenica da me je taj neko već u samom početku našeg poznanstva svrstao u kategoriju hvalisavaca čini da će me pogrešno razumeti jer me nije upoznao kako treba. Naravno, sve se to promeni kada me ljudi upoznaju... jednostavno shvate da u mojim temama nema hvalisanja u smislu preterivanja ili dodavanja nepostojećih detalja u priču kako bih se prikazao u nekom boljem svetlu, takav sam kakav sam - ako sam igao fudbal i postigao dva gola ne vidim problem da na pitanje „kako je bilo na fudbalu?“ ne odgovorim „pobedili smo 2:0, ja sam zabio oba gola“.

No dobro, nije reč sad o fudbalu, već o poslu. Ako sam ja u poslu bio uspešan i kvalitetno radio čitave godine, često ostajao prekovremeno jer je to posao zahtevao i na kraju godine nakon izveštaja o radu uvideo da sam ostvario i više nego odlične rezultate, prevazišao sve prethodnike i sve planove za period jedne poslovne godine – mogu biti ponosan na sebe, svoj rad i uspeh. Kod mene novac nije na prvom mestu, kako u poslu tako i u privatnom životu. Ono na čemu iskreno radim je moje „ime i prezime“ jer mi to znači više od novaca. Više volim kad me cene kao čoveka nego da cene auto koji vozim ili odeću koju nosim.

Ono što sam očekivao za minuli uspešan rad jeste barem priznanje za ostvarene rezultate... to se barem tako radi u poslovnom svetu. Novčani bonus je praksa, ali on ne ide bez kolektivnog priznanja ili priznanja pojednicu za uspešan rad, jer ipak su ljudi ti koji čine najveće bogatstvo jednog preduzeća. Barem sam tako do sada mislio i smatrao za tačnu izreku, ali to je izgleda tačno za neke druge daleke zemlje i neke druge (izgleda nedostižne) uslove. Ali u ovoj zemlji postoji samo jedna istina koja se može izvući iz sledeće minijature.

Razgovaraju dva ovdašnja privatnika.
Prvi:     Koliko je jedan plus jedan?
Drugi:  Dva.
Prvi:     Malo, majku mu.... MALO!!!


I za kraj... http://www.youtube.com/watch?v=zZHjGwiGoKY