[ Generalna ] 29 Septembar, 2008 23:20

Izgorela je do temelja... nije ostala ni najmanja trunka nečeka što se zvalo kuća. Izgorelo je sve što je izgoreti moglo, crepovi su popucali i istopili se u vatrenoj stihiji. Tek prelakirani parket doprineo je visokoj temperaturi plamena koji je ojačan snažnim vetrom topio sve pred sobom. Vatrogasci su samo došli i pogledom ispratili dešavanja, tek poneki je vodenim topom hladio okolne kuće kako vatra i njih ne bi zahvatila. Izgorela je porodična kuća sa onim što se nakada moglo nazvati porodica...

Uostalom, nije to ni bila nekakva kuća. Od kućerka se kuća stvoriti ne može. Jedno je vreme ipak, bila miran i topao porodični dom. Oba su su sina završila srednju školu, našli posao nakon toga, počeli da rade i privređuju onoliko koliko su mogli. Miloš nešto manje, stariji sin Marko pak nešto više. Stanje je bilo loše, držalo se na okupu koliko se moglo, prehranjivalo se i živelo se teško. Vremenom, borba učini svoje, život je krenuo normalnim tokom, sinovi se opredeliše svak za sebe, jedan se oženio i krenuo porodičnim stopama, posao je bio u povoju ali je obećavao. Drugi je studirao za doktora, starao se o sebi, učio i izgrađivao sebe kao ličnost uz podršku roditelja.

Vreme je prolazilo, porodični posao je rastao, rasla su i deca... rasli su i problemi. Naslućivalo se to nekako, dolazile vesti od ionako zajedljivih komšija, kako to već biva ovde ... uspeh se ne prašta, ali zato neuspeh ne prođe nezapažen. Ispočetka beše sitno, kladionica i prekrajanje vremena na poker aparatima dok se čekalo iz „keca-u-keca“, zatim na ruletu i na kraju pokeru, Miloš je trošio zarađene novce kockajući. Svakog dana smišljao je nove ideje kako doći do brze i lake zarade, prevarama i mahinacijama uspevao je održati brak neko vreme, ali ne zadugo. Puklo je nenadano, uhvatila ga je dok je krao pare sa njenog računa, vratio se porodici i nastavio još žešće sa trošenjem. Krediti iz banaka su se gomilali, kola se menjala na lošije dok nije prohodao... i to nije kraj. Miloš je nestao, neki kažu da je otišao za Tursku, drugi da je u Ukrajini, neki pak da je otišao u legiju stranaca... pripovedača je mnogo, priča još više.

Marko je za to vreme radio, menjao je poslove, uvek na bolje i napredovao korak po korak... nekada i za pola koraka, ali ono što je bitno jeste da je išao napred. Našao je devojku skromnu i poštenu, kakav je i sam bio. Na poslu je bio cenjen zbog svojih rezultata, u društvu poznat kao optimista i pošten i vredan, jednom rečju momak za uzor. Prek i pravičan, nije skrivao istinu o svom bratu.

Nakon nekog vremena, Miloš se pojavio na kućnom pragu, ofucan i izmoren, roditelji su ga lako primili u kuću, oprostivši mu sve kredite koje je vremenom podigao, zaboravivši sve nanete uvrede i ogovaranja, uporno i svesrdno pomažući mu da prebrodi stanje u kojem se nalazi. Ubrzo se vratio svome „zanatu“ - prokockao je kuću.

Nije to ni bila neka kuća, neka od onih da bi se takvoj građevini divilo.... od kućerka se kuća stvoriti ne može.

* Obično su visoko moralni i izuzetno pravedni ljudi počinioci teških krvnih delikata u porodici. Njihova „dela“ su jedna od najstrašnijih i ujedno najtužnijih, ali i izazivaju najviše reakcije u javnosti.

 

[ Generalna ] 17 Septembar, 2008 19:13

Danas sam vraćajući se s posla imao interesantan događaj. Naime, vozio sam uobičajenom trasom i naišao na nedovršene radove na putu; asfalt je bio isečen na jednom mestu, onako kako se to i radi pre postaljana novog, ali na putu nije postojao niti jedan znak upozorenja za radove koji su u toku. Pored toga, odsečeni deo asfalta predstavljao je opasnost za vozila obirom da je ostao čitav pedalj strmo zasečene linije preko celog puta koji bi mogao da ošteti točkove ili osovinu i time nanese veliku štetu vozilu. Iza mene je jurio mali crni automobil i da bih upozorio vozača, počeo sam lagano da kočim dok sam prilazio strmo odsečenom asfaltu, a i sam sam morao da pređem veoma polako kako ne bih oštetio spone na prednjim točkovima. Uočio sam abledovanje vozila iza mene i čuo sirenu pitajući se zbog čega se kreten iza mene nervira kad sam pokušao da ga upozorim. Podigao sam pogled i video mladu ženu za volanom. Nasmejao sam se, glupača nije verovatno ni shvatila zašto sam kočio. Nekoliko stotina metara dalje, ispred osnovne škole stajalo je parkirano policijsko vozilo i patrola na dužnosti, a ispred nas znak ograničenja na 40 km¬/h ...

„Pametna gospođica“ dala se u preticanje, ubrzavajući i trubeći iz sve snage, ne obraćajući pažnju na policiju ispred nas. Bilo mi je izuzetno drago kad su je zaustavili i kada je parkirala sa strane, nadam se da su joj debelu kaznu napisali za preticanje i nesavesnu vožnju!!! Prošao sam pored nje i patrole, zatrubivši dok me godpođica nije pogledala... a imala je šta da vidi; podrugljivi kez na mom licu i podignut kažiprst koji kao da govori „tako Vam i treba, draga gospođice!“

E VALA BAŠ... kad ne umete da vozite Vi plaćajte kazne!!!

 

[ Generalna ] 10 Septembar, 2008 09:59

Sreo sam prijatelja čiji je ovo website... na skype-u. 

Suočite se s istinom, ponekad biste voleli da izgledate smešno, ali nikako ne biste voleli da vas neko zbog toga nazove moronom. Pa, ipak znajte da postoje ljudi koji su se „moronizovali“ i to im nimalo ne smeta, već se jako dobro zabavljaju, a društvo im pravi hiljade i hiljade članova morona. Čak su i administratori ovog sajta totalni moroni!

Nisam hteo uvrediti nekoga, već sam hteo da vam predstavim www.moronface.com, jedan od onih sajtova koji će vas nasmejati do suza, a baziran je na jednostavnoj ideji pravljenja ljudi smešnima i ružnima korištenjem fotografije. Sve što morate napraviti je uploadovati sliku, bilo vašu, bilo osobe koju želite „moronizovati“, zatim sačekati neko vreme dok vas autori sajta ne naprave smešnim moronom. Šta ćete kasnije učiniti sa slikom, ostaje na vama, a mi smo sigurni da će vama i vašim najdražima priuštiti puno smeha.

DONACIJE SU DOBRODOŠLE!!!

 
[ PUTOVANJA ] 09 Septembar, 2008 07:00

Na Istambulski aerodrom Ataturk sleteli smo bez većih trzavica i obzirom da sam imao tri sata vremena do poletanja ka Beogradu obišao sam sve duty free prodavnice.

Pokupio sam nekoliko lepih stvari da obradujem najbliže, uzeo kafu i sendvič (da, ponovo sam ogladneo)....dve flašice vode i sačekao let za Beograd. U međuvremenu, dok sam na jednom od mnogobrojnih ekrana tražio broj izlaza za moj let primetio sam da ova avio kompanija leti i za Prištinu... ko će kome, nego svoj svome.


 

Nas su naravno „bacili“ na izlaz 312, odnosno poslednji izlaz odakle se ne spuštate direktno u avion već vas autobus vozi do aviona koji čeka na pisti i tek onda se penjete u avion. U ovom manjem avionu, koji je leteo za Beograd, stjuardese su bile još neljubaznije i nešto ružnije. Nakon poletanja uspeo sam da uslikam Istambul i nebo iznad Istambula...


Istanbul iz aviona


Istanbul iz aviona


Bosfor

Kao i obično, na putovanjima volim da pročitam zanimljivosti iz magazina koji se dele u svakom avionu, ovaj put je to bio magazin SkyLife, izdanje za Jul 2008. Naišao sam na tekst o Prištini kao najmlađem glavnom gradu na svetu, izuzetno interesantan tekst za nas u Srbiji, pogotovo kada znamo šta se sve dešavalo u poslednje vreme. U tekstu se navodi da istorija Kosova i Prištine datira još od Otomanskog carstva gde je nakon pobede u "borbi na Kosovu" Turski vojskovođa Murat izvukao svoj mač i SAM SEBE UBIO. Da priča ne bude bez podrške, izvolite link ka internet izdanju magazina http://www.turkishairlines.com/en-int/skylife/2008/july/articles/prishtina.aspx i tekstu pod naslovom Prishtina - The world's youngest capital. Kopirajte link u Vaš browser i pogledajte tekst ukoliko Vas interesuje. Ja sam poslao mail magazinu, Turkish Airlines-u, našoj ambasadi i svim domaćim novinama. Očajno je što je jedino Politika izbacila jedan kratak tekst u ribrici među nama, niko pod ovim nebom nije bio zainteresovan za ovo prekrajanje istorije, sem mene i namćora sa sajta http://www.bg-setac.com/.... Namćore, hvala ti na podršci!!!


Pred sam kraj leta uslikao sam našu lepu Srbiju ... meni je prelepa




Nakon sletanja osetio sam veliko olakšanje, još jedna epizoda je završena. Bilo je naporno, umoran sam i neispavan, ali je iskustvo koje nosim iz Indije nezamenljivo.

Indija, kakvu sam ja upoznao je prljava i siromašna, neotkrivena i jedinstvena; prijateljski nastrojena i tolerantna. Što se tiče razvoja, Indija poseduje izuzetne mogućnosti za razvoj privrede. Gudžarat je industrijski najrazvijenija i najprosperitetnija oblast sa oko 20% ukupne indijske industrijske proizvodnje. Izvoz Gudžarata je 21% indijskog izvoza. Ljudi su uglavnom prijatni i ljubazni, hrana je fantastična – pikantna i ljuta, baš onako kako ja volim. Kupio sam nekoliko začina i nadam se da ću u skorije vreme spremiti neki obrok. Možda pronađem na blogu kod domaćice nešto interesantno, ako ne tu je ovek moj stari dobri prijatelj „čika google“.

[ PUTOVANJA ] 08 Septembar, 2008 07:00

AAAAAAAAAAAAAAAAAAAA... let je pomeren za četrdeset minuta, tako da ću u Bombay stići tek u 22:30...., što otprilike znači da neću imati vremena da se naspavam, biti će dobro ako uhvatim tri sata sna.

Po „planu“ stigoh u Bombay, 22:32...u sobi sam u 23:00...ustajem u 2:00, tuširam se hladnom vodom... spavao sam jedva dva sata pošto nisam mogao da zaspim od buke automobila, ali nekako uspevam da pronađem svojih pet minuta uživanja uz topao Indijski čaj, naravno u Engleskom stilu – čaj s mlekom.

Opušta me na kratko, teram dalje. Kreten sa recepcije je pogrešno obavešten tako da na aerodrom stižem čitav sat ranije.... i naravno da sam nervozan. U poslednja tri dana, od petka u 09:00AM do ovog momenta kada pišem utiske o čitavom putovanju, odnosno ponedeljka u 04:00AM spavao sam svega 13 sati. Četiri po dolasku u Jamnagar, lepih, blaženih sedam sati subotu veče i jedva dva sata noćas. Očekuje me još 14 sati putovanja od Bombaya do Beograda preko Istanbula, a ne verujem da ću imati mogućnosti da spavam u onom bučnom avionu. Čak je i ekipa stjuardesa ista, evo malopre su protutnjale pored mene kao konjica na štiklama, uključujući i nadrndanu.... izgleda da she didnt do it last night nema veze sa njenim ponašanjem, nekako imam utisak da je to samo odmbrambeni mehanizam...možda je nova pa želi da izgleda ozbiljno, ali devojka je potpuno pogrešila stav pa deluje opasno. Otkud znam...razmišljam, prekraćujem vreme pisanjem i sumiranjem utisaka... Bombay ovo, Bombay ono, a ja sam od Bombaya video samo „B“... i to iz aviona.

Avion je poleteo na vreme, jedva sam dočekao ukrcavanje. Sve što me moglo sastaviti – sastavilo me dobrano. Nenormalno umoran i krvoločno nervozan, sve mi se činilo da bi mogao da nalupam nekog... stjuardese isto tako nadrndane, bez osmeha koji bi valjda mogao ublažiti čitavu situaciju.

Jesam nervozan i besan, znam da sve deluje mnogo teže nego što izgleda, ali činjenica je da stjuardese nemaju ni trunku onog ponašanja koje bi trebalo da imaju. Tokom karijere leteo sam avionima JATa, Lufthanse, Jet Airwaysa, Turkish Airwaysa i Air India. Singapurski Jet Airways ima veoma lepe stuardese, Lufthansa najprijatnije i veoma uslužne, JAT ima odlične pilote, Air India tek treba da napreduje, ali Turkish Airways ima najneljubaznije stjuardese sa kojima sam imao priliku da putujem.

Ako želite da se naspavate u avionu, morate da budete snalažljivi (ili bezobrazni). Odmah nakon poletanja, pogledao unazad i video nekoliko potpuno praznih redova. Nisam ni sekunde čekao već sam pokupio svoje stvari i zauzeo tri sedišta... naravno odabrao sam ona između kojih naslon za ruke može da se podigne. Udobno sam se smestio, namestio dva ćebeta ispod sebe i tri jastuka pod glavu i nakon kraćeg razgovora sa stjuardesom zaspao i NAPOKON SE NASPAVAO!!! Ne mogu opisati zadovoljstvo koje sam imao nakon buđenja.... nekih sat vremena pre sletanja poslužen je ukusan doručak, taman da nadoknadim izgubljenu energiju i napunim baterije. Nakon doručka još sam se malo izležavao....ejjj, izležavao sam se u avionu...hehehe. Sreća, sreća, radost – uživancija.

1 2 3  Sledeći»