[ Generalna ] 14 Mart, 2008 22:11
Interesantno je što niko od nas nije hteo da se rodi. Žalosno je što neki to saznaju.

Šteta je kad umreš – ne možeš videti reakciju drugih....

Dobra stvar u životu je: možeš ga prekinuti kad god poželiš.

Ne okreći se sine, najbolje je prošlo.

Nada umire poslednja – ubija je stvarnost!

Svi putevi vode na groblje.
[ Ljubav ] 13 Mart, 2008 10:39

Hteo bih da Vam ispričam jednu priču i predstvavim jednu pesmu koju sam pisao davno ranije, još dok sam bio student. Stajao sam već neko vreme pored otvorenog prozora, s pogledom koji je preletao sumorno Beogradsko naselje i završavao negde u ravnicama podno Fruške gore. Pored mene, na jednom od minijaturnih stolova koji se mogu pronaći u svakoj studenstskom sobičku mamila je neotvorena flaša crnog vina čuvanog za neke posebne prilike. Ne znam zašto, na neki način imao sam osećaj da je i ta samoća bila posebna prilika....Sipao sam vino u čašu, vratio pogleda na ravnice nad kojima je lebdeo mesec, lep i skoro savršeno okrugao, smeškao se i mamio me da počnem da pišem sledeće reči....


U dahu vremena postojim
I sada samo jedno želim
Dok mesec pun u noći gledam
Da trenutak daha s tobom delim.

Prepoznah te vrlo lako
Lebdeći u tihoj noći
Što samo za tebe mogu
Kad ti vidim sjajne oči.

Tada je i vreme stalo
I dah što trenutak nosi
Po mesečini tihoj šetaš
Sa rosom u crnoj kosi.

Telo kao vita jela
Tako mlada, tako vedra
Eh, da mi je srce biti
Da me pohraniš u njedra

 

 

[ Generalna ] 09 Mart, 2008 11:43
Pre nekih petnaestak dana imao sam nekoliko pehova.....crk’o mi je fotoaparat, dobio sam kaznu za preticanje na mestu gde je to zabranjeno, ukrali su mi radio iz auta. Ne krivim nikoga jer znam da sam sam kriv. Fotoaparat nisam trebao pozajmljivati kome sam stigao, nisam baš morao da pretičem...al eto, bio sam besan što mi ne radi fotoaparat, pa su me saobraćajci o’ladili sa dve hiljade dinara, i na kraju, mogao sam da skinem pločicu sa auto radia. Znači, sam sam kriv, mogao sam da sprečim sve to što mi se desilo....našao način da to prebolim, ali ne i da zaboravim.
Naravno, krađu sam prijavio policiji i čekao dvadeset minuta da dođu na uviđaj....odradili su zapisnik i otišli....kažu da je to sitna krađa i da kupim novi radio. ALO BRE....pa ukrali su mi radio....i sad treba da se oprostim od toga, da sve zaboravim...pa da li su normalni.

Nekoliko dana nakon ovih događaja, odem do nekog auto servisa da ugradim plin. Benzin je toliko poskupeo da moj novčanik to više ne može da izdrži, a dnevno pređem do 50 kilometara. Onako usput požalim se majstoru u vezi radia i pitam da li zna ko "operiše" u ovom kraju. Nakon što sam dobio informaciju ko prodaje kradene radio uređaje otišao sam da posetim čoveka...i tražio ga dve nedelje, nikad nije kući. Kažu, tu žive dva brata, sumnjivi momci. Sinoć, osmi mart...hehehe...dolazim da se raspitam kakvih ima uređeja i on mi nudi jedan Sony....MOJ. Još me u oči laže da je dovezen iz Nemačke zajedno sa nekim Audijem u kojem je bio.....ccc. Na kraju mi je priznao da je radio kupio od nekog narkomana za sitnu lovu. Uzimam radio, odlazim u SUP da prijavim čitavu situaciju....navodim imena. Policajac mi kaže da ih on sve zna i da eto, oni znaju za njih ALI DA IM NIŠTA NE MOGU JER TO JE SITNA KRAĐA. Od kada je obijanje vozila sitna krađa....alo bre. Pa popišam se i na policiju i na grad i na zakon....ne mogu da verujem gde živimo. Popišao bih se javno i na Jočića i na ustav i na predsednika i na podpredsednika i na partije i na stranke, ali ne smem jer je to protiv zakona. Bih...ali ne smem. Ne treba sad još na nahebem zbog teških reči. Sramota je da ja radim policijski posao i besan sam zbog toga. Besan sam ko ris....a najviše sam besan što smo nemoćni...i nisam sebičan kao neki što samo sebi žele sreću, ja želim da svima nama bude dobro, ali teško da će nam u ovoj državi ikada biti dobro.
[ Generalna ] 08 Mart, 2008 11:45

Kakve njuške zar ne? Odvratne spodobe....verujem da ni u najgorim horor filmovima nema ovako ružnih faca...al ajde, priroda nekome da lepotu, nekome pamet...neko ima sreće, a mi sa njima baš nemamo sreće. Gledajući ove face počinjem da nazirem kako izgleda sotona.

Nataša KandićSonja BiserkoBiljana Kovačević-VučoKarla DelPonteMadlen AlbrightKondoliza RajsHillary ClintonMarti Ahtisari

Nego, nisam ovo započeo da bih pričao o njihovoj „lepoti“ već o njihovom kalupu. Ovde mi nekako pada u vodu ona stara dobra izreka „sto ljudi, sto ćudi“. Neću dužiti danas...nemam volje....samo sam hteo da izvučem profil ovih spodoba....a nema šta puno da se kaže.

Osnovna sličnost je da su ovo sve ružne, odvratne, isfrustrirane, nezadovolj(e)ne, same sebi dovoljne, nedojebane i usamljene babe....upravo tako....u čitavoj svojoj usamljenosti i nezadovolj(e)nosti našle su jednu zanimaciju...uništavanje Srbije....zar im nije dosta što su svoje živote uništile?

Hilari je tu među njima bez obzira na svog muža....i umesto da kao i on, pronađe način da se seksualno opusti, ona zbog svoje seksualne nezadovolj(e)nosti pokreće kampanju i kandiduje se na predsedničke izbore. Da je kojim slučajem Velja Ilić opalio Olbrajtovu onako kako je i najavljivao, možda bi Kosovo danas ostalo u Srbiji? Sa reči na dela prešao je Hašim Tači, sadašnji premijer nezavisnog Kosova....te je zadovoljena Olbrajtova uveliko pomogla uništavanju srpskog naroda. Neko bi se možda zapitao zašto Ahtisari... ali i on je ružan i isfrustriran kao i njegove „koleginice“. Pored toga, jasno je da je pored albanskih para dobio i nešto drugo što ga može zadovoljiti i jasno je uočljivo da se dobrano potrudio da situacija na ovim prostorima krene protiv nas.

Domaćim gaborima iskreno želim da ih neko opali....i to sa ove naše strane i to što pre...ako je moguće već danas, jer ako nam one ovako nezadovolj(e)ne zabibere čorbu kao što umeju... teško nama.

[ Generalna ] 05 Mart, 2008 00:30

Ne tako davno, na jednom nama veoma poznatom i bliskom mestu, nalazila se predivna livada....sastojala se iz 6 ravnopravnih delova i nekako se činilo da je trava uvek lepša na nekom drugom delu, sa druge strane proplanka. Zemlja na kojoj je trava rasla bila je različita po svom sastavu, a ponegde je bilo i mešanih delova dve zemlje.

Ljudi koji su održavali tu livadu koristili su te različitosti za vršenje eksperimenata, te su počeli da koriste i različite primese veštačkog i stajskog đubriva kako bi videli na koji način se koja zemlja ponaša i kakva će trava uspeti na njima.

Rezultat je bio očekivan...delovi livade koji su odgajani hibridnim veštačkim đubrivom počeli su veoma dobro da se razvijaju, njihova trava nicala je u pravcu jedne veće livade koja je okružuje, postajala je lepša, jača i bogatija. Deo livade koji je prihranjivan stajskim đubrivom ostao je isti, pa čak i gori. Trava je bila istog kvaliteta, ali taj deo livade je nekako smrdeo i naučnici nisu više hteli da obraćaju pažnju na njega, već su sve svoje snage usmerili ka livadama koje su rasle i razvijale se pod tretmanom hibridnog veštačkog đubriva. Ti delovi livade su im postali toliko lepi i interesantni pa su ih odvojili i ogradili od dela koji je zaudarao na stajsko đubrivo kako se korov koji je u međuvremenu nastao ne bi širio na okolne delove. Prošlo je nekoliko vremenskih razdoblja od tada, vreme dovoljno da lepši delovi i njihova lepa trava počinje da daje prinose koji su bili očekivani...vreme koje je nemerljivo običnim vremenom običnog posmatrača, već samo oku iskusnog naučnika koji tačno zna šta želi i koji ima volju da u tome i istraje.

Ipak...nisu mogli da se pomire sa onom livadom koja je ostala usamljena te su rešili da urade još nekoliko testova sa njom. Ovaj put su doveli na tu livadu tri bika:

- starog crvenog bika koji je bio veoma jak i livada je pripadala njemu,
- mladog crnog bika koji je hteo da livada bude njegova, i
- belog bika koji je imao neku svoju viziju livade i bilo mu je svejedno čija je livada, bilo je bitno da livada opstane.

Kako bi celo istraživanje doveli do vrhunca, naučnici su jednog dana zatražili pomoć od svojih kolega iz inostranstva te su pomoću njih uvezli ujka vuka.....da bi ga našli morali su da idu čak „preko bare“.

Iako je bila lošeg uskusa i mirisala na stajsko đubrivo, trave je bilo dovoljno za ispašu i tri bika su se držala čvrsto i uvek su bili zajedno, tako da im ujka vuk nije mogao prići ni nauditi. Jednog dana, ujka vuk se prikrade belom i crnom biku te ih poče nagovarati da mu prepuste crvenog bika, da ga ostave samog, on će ga pojesti i ostaće više trave za ispašu za njih dvojicu. Što je dogovoreno, bilo je i učinjeno. Crveni bik je ostao sam, te ga je ujka vuk bez problema savladao i pojeo. Crni bik je zauzeo livadu, a beli je sve to nemo posmatrao. Jedan deo livade na kojoj se pojavio korov naučnici su odvojili kako bi vršili neke druge eksperimente i na njoj napravili jazbinu za ujka vuka, a taj korov su predstvaili kao mirišljavo cveće...

......ovaj deo priče vam je do sada verovatno dobro poznat. Sada slede opcije priče koje zavise od toga da li su beli i crni bik ostali zajedno....ili nisu....da pogledamo...

OPCIJA BROJ 1 - Jedan od mogućih nastavaka:
Nakon nekog vremena ujka vuk je ponovo ogladneo te se primače crnom biku i poče ga nagovarati da ostavi belog bika samog, pa kada ga ujka vuk pojede čitava livada će ostati njemu. Crni bik pristade, ujka vuk skoči na belog bika, obori ga na zemlju i pojede. Kroz koji dan ujka vuk dođe ponovo, i kada ga ugleda crni bik reče:
“Trebao sam znati da sam i ja već pojeden onog dana kada je pojeden crveni bik”. Ujka vuk je uspeo da ih razjedini, da se svako o sebi brine, tako da su na kraju postali lak plen koji je završio u ujka vukovoj utrobi. Čiča miča i gotova priča....a livada preorana.


OPCIJA BROJ 2 - Jedan od mogućih nastavaka:

Na opšte iznenađenje naučnika, a na radost crnog i belog bika, na livadi se pojavio veliki pas čuvar. Došao je tu zbog toga što je jazbina ujka vuka sada bila veoma blizu teritoriji koju on stvarno čuva....a opreza nikad dosta, zar ne? Jer ipak je stado i livada psa čuvara daleko vrednije od dela livade koju su naučnici odredili za ujka vuka. Pas čuvar je imao jak i gromoglasan lavež, bio je veći od ujka vuka i delovao je opasno i jako...iako niko nije znao koliko je on stvarno jak, ujka vuk i naučnici nisu hteli da mu prilaze jer su ga se plašili....

Nastavak ove priče se ne zna, ne znaju ga čak ni naučnici ni ujka vuk, a ni pas čuvar. Zna se da je livada puna govana koje za sobom ostavljaju bikovi, ujka vuk i pas čuvar...zna se da je trava već do vrhova preplavljena ti stajskim đubrivom i da u takvom okruženju ne uspeva ništa sem korova....

Do sledećeg blogovanja...pozdrav od jedne travke.