[ Anegdote ] 25 Avgust, 2015 16:00

Selo je majka!!! I to u svakom smislu. Evo baš pre neki dan dođoh sa odmora, onog primorskog, pa pravo na selo, da oberemo voće, spremimo džem, zabacimo udicu u hladnu Toplicu... lepše nego na moru. Tamo me drugi dan ukočio, dobio sam dijareju i povraćao sam noć pred povratak, a još treba voziti od Italije. Odmor za zaborav. Ovamo u selu milina, samo rakiju nisam smeo zbog inekcija koje sam primao da se otkočim. A u selu ima dosta matorih momaka pa se povela priča kada će se i da li će se ko oženiti, kako se i ko već oženio, pa o tome kako žene neće na selo i sve beže u grad pa onda rade kao služavke ili čistačice, pa kako se seljaci žene devojkama iz Albanije, evo baš u selu pred ima jedna... i pomenuše nekog što se dugo nije ženio, pa našao jednu razvedenu sa detetom. Ne zna mukica kako da kaže majci, ocu... šta če komšije reći, a to je jako bitno jelte... tamo dole na selu, a i u gradu možda još bitnije.... Elem, doveo čovek ženu sa detetom i rekao da ga sačeka ispred kuće, dok on to kaže ocu i majci. Ne zna kako će, snebiva se, majka skuvala kafu, on sipao rakiju ocu i sebi, te ga pita. Jeli tatko (ovde ide južnjački naglasak), jel bolje kad se na pijac krava kupuje sa teletem ili bez teleta? Pa sine, ja mislim da je bolje sa teletem. Ženo, ulazi! 

[ Anegdote ] 17 Februar, 2013 01:41
Ako Vas ikada neko uputi u Obrenovac kod izvesnog Radoja, samozvanog bioenergetičara, kostolomca i nadrilekara iz Obrenovca slobodno mu kažite da niste ovca za šišanje. Naime, zbog ove moje povrede ligamenata dođe mi jedan rođak sa idejom da odemo do „čuvenog“ Radoja. Nema tih superlativa u rečniku srpskog jezika kojim je sve Radoje počašćen, nakitiše mu svakojake titule i uspehe, navodno se hvališe ljudi po vasceloj Srbiji kako ih je Radoje izlečio bez operacije, pa tako i jedna gospođa osvežena energijom njegovih ruku bi ozdravljena te ne morade na operaciju otići. Iako ne verujem u svakojake priče, poverovah mom inače tvrdom i nepoverljivom rođaku i pomislih, pa ako mu on veruje i čuo je priče, hajde da pođem sa njim i njegovom ženom na bi li se možda i bez operacije oporavio, jer kome je do operacije i šta može da se izgubi ako se pokuša alternativa.

Nađosmo Radoja, jedva... kuća lepa, velika, građena sa stilom te se odmah vidi da je dosta novca uloženo. Pred kućom nekoliko posetilaca, unutra u omalenoj prostoriji nekoliko pacijenata na stolicama, a iza paravana Radoje „radi“. Isceljuje, leči i prazni novčanike. Pobrojah nekih devet pacijenata za skoro sat vremena. Najzad dođe red i na mene, uđoh u onu prostoriju ograđenu paravanom, unutra sedi debeo i jak čova, kaže bojiš li se? Jok ja vala, ne bi me zvali Nebojša da se bojim takvih. Ruke jake, kao u kakvog mesara, glas bariton; veli da se skinem i oslobodim koleno. Postavi on one svoje ručerde na par milimetara oko kolena, mrmlja nešto u bradu, ko zna šta mu je na umu. Pita osećam li štogod? Ništa vala ni zeru. Nasmeja se kiselo, ispipa koleno te namaza nekakvu mirišljavu kremu, ručno pravljenu očigledno.  Hajde, veli Radoje, dođi ti Nebojša za sedam dana na još jednu terapiju, nije tebi ništa, zdrav je ligament samo se podvukao pod koleno!?

Dva vrhunska ortopeda iz Novog Sada nisu pregledom mogli utvrditi stanje ligamenata zbog jakih kvadricepsa koji drže koleno u mestu, a Radoje zamisli to, video kroz masažu kolena? Koleno je naravno pre toga snimano metodom magnetne rezonance kako bi se utvrdilo pravo stanje, operacija neophodna i zakazana,  a ja ni dan danas ne znam kako sam uspeo da dozvolim da me neko tako nasamari. Šta možeš da izgubiš, pa recimo 1500 dinara i ceo jedan dan na budalu.  Daleko mu lepa kuća. Sramota je što neko ovakav zarađuje na ljudskoj nesreći.

Na kraju da pomenem pokušaj provokacije od strane jedne gospođice od 47 godina, inače doktora veterine i zaljubljenika u životinje, a naročito pse. Gospođica tupe pameti i brza jezika, obešenog nosa na kojima čuče naočari kao dna od tegle. Nakon prećutane uvrede ostao sam smiren i nekako uzvišen, nadmoćan i spokojan. O kako sam samo mogao da je povredim rečenicom „sa takvim jezikom me ne čudi što ste gospođica u tim godinama“. Mogao sam da je rasplačem i ponizim do koske, ali taj osećaj ne bi bio tako moćan koliko osećaj nadmoći nad tim jadnim bićem koje držiš u šaci jednom rečenicom koju na kraju prećutiš.

[ Anegdote ] 01 Jul, 2008 18:00

Sezona godišnjih odmora uveliko je počela, pa se pored razmišljanja gde ćemo ovog leta, obavezno setimo i anegdota sa prošlog letovanja.

Nebojša je vozač u gradskom saobraćajnom preduzeću, čovek od trideset i pet godina sa ponašanjem momka od dvadeset. Vrlo neozbiljna osoba željna pažnje i publiciteta, za razliku od njegove pratilje, namrgođene dame čije ponašanje odbija i najpričljivije osobe. Njoj sve smeta, a ponajviše Neša. Nadao sam se da nećemo dobiti smeštaj u istom objektu – i dobro je, nismo.
Elem...kad smo se vraćali sa odmora Neša je u jednom od pograničnih duty free shop-ova na Grčko-Makedonskoj granici kupio instant nes kafu koja se veoma lako muti sa vodom. Nismo ni krenuli kad eto Neše sa sedišta: evo ja sad otvaram.... a joj teško nama, pomislih u sebi, neće valjda ovako do Beograda. Ni sekunda nije prošla, opet će on: otvorio sam, pa sada sipam...i sipam...i evo. Hmm, dalje treba mućkati pet minuta. I opet će mukica: ja mućkam...i mućkam....i mućkam..... i tamad kad je svima dosadio izdere se njegova devojka: AMA IDIOTE PROŠLO JE PET MINUTA UĆUTI VEĆ JEDNOM.

Ućuta Neša, jedva minut: MMMM...ala je ovo dobro...mmm, ništa lepše nisam probao....mmmm, al je lepooooo. Ajde de, popio to Neša već nekako, verujte mi od tolikog mmmumlanja i meni bi prijao jedan hladan nes. Napala žega u autobusu, vozač zaboravio da upali klimu....svi ćute, ćuti i Neša. KLIMA MAJSTORE....viče neko, al nije Neša. Ajde rekoh, valjda je zaspao, neka ga....

Jedva nekako stigosmo na Makedonsko-Srpsku granicu, nema izlaza iz autobusa dok ne uđemo u Srbiju. Drži onaj Makedonac i ne pušta....kad odjednom čujem Nešu kako kroz zube izgovara: puštaj majstore, gotovo je... ja usrah autobus!!!

Još smo sat vremena nakon toga čekali Nešu da završi s*anje u pograničnoj zoni....